Foto: iStock
Posle izjave generala Marinelija, šefa NATO kancelarije za vezu sa Srbijom, da Srbiju niko neće da tera da ulazi u NATO, ponovo se otvara važno pitanje da li je za Srbiju dobro da krene putem članstva u ovom savezu.
Zagovornici članstva Srbije u NATO često kao argument navode da ćemo sa ulaskom Srbije u taj odbrambeni savez dobiti ne samo najsnažniju savezničku zaštitu koja je ikada postojala već i da ćemo stvoriti preduslove da ekonomski živimo bolje. Da li je to tako?
Iako smo često intelektualno opremljeniji da se bavimo beskrajnim geopolitičkim raspravama i teorijama bezbednosti uglavnom za kafanskom katedrom, ekonomija nekako uvek promakne iz tog nastavnog plana i programa.
Pored očiglednih odbrambenih i političkih prednosti, mogući ekonomski uticaj članstva u NATO trebalo bi da ispitamo utvrđujući šta se dešava sa standardom građana članica, da li ima novih investicija koje upošljavaju ljude, da li privreda uopšte raste i kojim tempom se to dešava.
Slovenija, Hrvatska i Crna Gora su članice, a Makedonija je na putu
Bratstvo interesa i jedinstvo strategije dovelo je inače do toga da od Vardara, pa do Triglava u pomenuti savez uđu Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. O mogućem ulasku Makedonije u NATO znaćemo više posle 30. septembra kada će se građani o tome izjasniti na referendumu.
Ulaskom Makedonije u NATO Srbija će imati samo jednog suseda (BiH) koji nije član ovog saveza budući da su Albanija, Bugarska, Rumunija i Mađarska takođe članice. Kosovo nema svoju vojsku, ali ukoliko je bude imalo, ne treba imati iluzije da će i oni postati formalni član.
Iz NATO saveza još uvek niko nije izašao. Da li je razlog tome (samo) to što od osnivanja 1949. godine nijedna članica do sada nije oružano napadnuta ili postoje i neki drugi razlozi?
Ekonomska stabilnost kao jedna od posledica efekata odbrambene stabilnosti
Kada kažemo ekonomska stabilnost na šta tačno mislimo? U proceni ove stabilnosti indeksi koji mere položaj neke zemlje u odnosu na nivo ekonomskih sloboda uzimaju mnoge faktore u obzir.
Neki od najvažnijih svakako su vladavina prava, sigurnost svojine, poštovanje ugovora, nezavisnost i efikasnost sudstva, nizak nivo korupcije, monetarna stabilnost i trgovinska otvorenost. Ekonomske slobode su dakle složena kategorija koja ukazuje na to kakvi su preduslovi da dođe do prosperiteta za društvo. Zemlja prvo mora da bude ekonomski slobodna, da bi bila bogata.
Naravno da je praktično nemoguće izvoditi dokaze da je članstvo u NATO direktan uzrok kako za moguće unapređenje, tako i za moguće pogoršanje nekog ekonomskog stanja.
Imajući to u vidu, ispitali smo šta se dešavalo na polju investicija, bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i kolike su trenutno plate naših suseda koji su pre izvesnog vremena ušli u NATO. Budući da je suviše rano da procenjujemo efekte ulaska Crne Gore koja je pristupila savezu prošle godine, razmotrili smo kakva je situacija sa Slovenijom i Hrvatskom.
Kako bismo se lakše orijentisali u regionu i podsećanja radi, BDP po glavi stanovnika u Srbiji iznosi 14.198 dolara po glavi stanovnika (u međunarodnim dolarima iz 2011. godine koji će biti korišćeni u ostatku teksta). Prosečna plata je 425 evra.
Udeo stranih investicija u našem BDP-u je oko 7% dok je udeo ukupnih investicija 18,5%. Prema procenama Heritidž fondacije, Srbija se nalazi na 80. mestu po ekonomskim slobodama u svetu.
Slovenija – Stabilnost je nužna, ali ekonomske slobode određuju pobednika
Slovenija je prva bivša jugoslovenska republika koja je u NATO ušla 2004. godine kada su sa njom ušle i baltičke zemlje, zajedno sa Rumunijom i Bugarskom.
Rast slovenačkog BDP po glavi stanovnika izuzetno je izražen u četvorogodišnjem periodu od 2004. On je od 25.910 dolara po glavi stanovnika te 2004. godine porastao na 31.235 do 2008. godine dok je danas 32.567 dolara po glavi stanovnika. Prosečna neto plata u Sloveniji iznosi 1.083 evra.
Slovenija je godinu dana pre ulaska u NATO imala udeo stranih direktnih investicija u svom BDP-u 1,8% da bi se 2007. godine taj udeo popeo na 3,9%. Činjenica je da je Slovenija imala odličan trend po pitanju investicija i pre ulaska u NATO. Udeo investicija u BDP-u iz 2007. prevazići će se tek 2015. godine kada će se popeti na 4%.
Udeo ukupnih investicija godinu dana pre ulaska u NATO bio je 26,4%, godinu dana posle 28,3%, a vrhunac će biti 2007. godine kada će iznositi 32,8%. Ovo je inače više nego što je taj udeo iste te godine bio kako u Hrvatskoj (29,7%) tako i u Srbiji (29,1%)
Na indeksu ekonomskih sloboda sveta Heritidž fondacije za 2018 godinu, između Meksika i Albanije, nalazi se i Slovenija na 64. mestu što i nije tako sjajna pozicija.
Po mišljenju sagovornice Talasa Tanje Porčnik, predsednice Vizio Instituta iz Ljubljane, Slovenija zapravo i nije značajno razvila važan ekonomski potencijal koji članstvo u NATO posredno omogućava: ”Razlog za to je što slovenačka država i dalje ima značajne vlasničke i upravljačke moći u domaćoj privredi. Ovo posledično podrazumeva nepristupačan ambijent za strane direktne investicije.”
“Kada je Slovenija postala članica 2004. mnogi investitori inicijalno su iskazali interes za dodatnim ulaganjima. Međutim, umesto tih investiranja i pokretanja poslova mnogi su se ipak odlučili za druge Istočnoevropske države kao što su Slovačka, Poljska i Češka. Dakle, sve dok Slovenija zadržava nizak nivo ekonomskih sloboda, poslovi će je zaobilaziti i odlaziće u druge okolne, ekonomski slobodnije države koje su poželjno takođe članice NATO.”
Slovačka se, inače, nalazi na 59. mestu, Poljska na 45. dok je Češka smeštena prilično visoko, između Norveške i Nemačke kao 24. ekonomski najslobodnija država sveta. Češka i Poljska postale su članice NATO 1999. godine dok je Slovačka ušla u NATO iste godine kada i Slovenija.
NATO šampion ekonomskih sloboda, svakako je Estonija kao sedma najslobodnija država sveta. Ona je ušla u NATO takođe 2004. Svoje sada već čuvene reforme Estonija je sprovela desetak godine pre toga za vreme mandata Marta Lara i one su bile primarni razlog za estonsko privredno čudo koje je usledilo.
Hrvatska – stabilnost kao preduslov za unapređenja ekonomskih sloboda
Hrvatska je u NATO ušla pet godina posle Slovenije 2009. u istom proširenju koje je obuhvatilo Albaniju.
Hrvatski BDP po glavi stanovnika dostigao je svoj vrhunac zapravo godinu dana pre ulaska u NATO. Tada je iznosio 21.726 dolara po glavi stanovnika. Ovaj nivo dostići će se tek ove godine kada će doći do 22.984 dolara po glavi stanovnika.
Prosečna neto plata u Hrvatskoj danas iznosi 858 evra.
Kao i u slučaju Slovenije Hrvatska jeste imala ozbiljan priliv stranih direktnih investicija i pre ulaska u NATO. Ovo je posebno izraženo u periodu od 2004. do 2007. kada je udeo stranih direktnih investicija u BDP od 3,11% skočio na 7,6% BDP. Od godine priključenja NATO-u Hrvatska će zapravo imati pad koji će se prevazići tek 2014. godine.
Udeo ukupnih investicija takođe je imao svoj vrhunac 2008. godine kada je iznosio 31,4% u odnosu na BDP. Ovaj vrhunac nije prevaziđen ni narednih deset godina budući da je ovde godine 19,9%.
Hrvatska je po Heritidžovom indeksu ocenjena lošije ne samo od Slovenije, već i od Srbije budući da se nalazi na 92. mestu po pitanju ekonomskih sloboda. Jedno od obrazloženja jeste da politička nestabilnost u poslednje vreme veoma utiče na ekonomski napredak.
U izjavi za Talas, Daniel Hinšt, predsednik Centra za javne politike i ekonomske analize iz Zagreba, ističe pozitivan ekonomski uticaj na jačanje vojne industrije što se posebno uočava u većem broju kompanijama koje proizvode oružje i vojnu opremu koje se koriste za potrebe NATO saveza.
“Osim ovoga, pozitivni efekti bi trebalo da posmatramo i na indirektan način kroz doprinos članstva dugoročnoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti zemlje. Nekada smo bili nesvrstani, a danas smo na pravoj strani istorije jer savezništvo delimo sa zemljama koje neguju civilizacijske vrednosti individualne slobode, liberalne demokratije, a od svega toga zavise i ekonomske slobode.”
Uspešni primeri iz NATO-a, uspešni primeri van NATO-a
Kao što postoje ekonomski uspešniji, tako postoje i oni manje uspešni NATO članovi. Takođe, ne bi trebalo da zaboravimo da postoje izuzetni primeri uspešnih država koje nisu članice NATO, ali o čijim se priključenjima razgovaralo različitim povodima.
Irska je tradicionalno neutralna i kao atraktivna privreda uz sve svoje izazove i krize, uz Švajcarsku ostaje ekonomski najslobodnija država Evrope. Finska po svemu sudeći takođe ne planira da ulazi u NATO, a to je ne sprečava da se pozicionira između Nemačke i Južne Koreje kao 26. država po ekonomskim slobodama.
Na kraju, Gruzija svakako spada u red najuspešnije reformisanih država. U izuzetno napetom geopolitičkom kontekstu Gruzija se opredelila za hrabar reformski pristup i bez članstva u NATO-u što može samo da služi kao inspirišući primer i za Srbiju.
Kao što smo već pisali o tome da moguće postizanje dogovora sa Prištinom neće nužno preko noći da nas uvede u čarobni svet prosperiteta, tako i više nego hipotetički ulazak u NATO ne bi imao iste posledice.
Na primerima iz iskustva ex-YU komšija videli smo da odbrambena i politička stabilnost svakako jesu poželjni makro faktori za izgradnju dugoročnijeg odnosa poverenja i sigurnosti. Oni pak sami po sebi ne znače mnogo ukoliko država ne radi na unapređenju ekonomskih sloboda što nužno podrazumeva jačanje vladavine prava, reformu javne uprave i stvaranje prijateljske atmosfere za pokretanje i vođenje poslova.
Izvori za podatke: Svetska banka (strane direktne investicije), MMF – IMF World Economic Outlook (BDP pc), Zavod za statistiku Hrvatske, Zavod za statistiku Slovenije