Lekcije iz tranzicije: zašto treba da se ugledamo na Poljsku, Talas.rs
Vreme čitanja: 2 minuta

Foto: iStock

Kada se priča o tranziciji, kod nas se uvek kaže kako je ona bila neuspešna – usled tranzicije došlo je do propadanja velikog broja preduzeća, porasta nezaposlenosti, pada BDP-a i dohodaka. Ono što se prećutkuje jeste da to nije usled tranzicije.

Ako izuzmemo zemlje koje su prošle kroz iskustvo građanskog rata (Tadžikistan, zemlje bivše Jugoslavije), gotove sve zemlje u tranziciji sada su znatno bogatije nego što su to bile pre tranzicije. Tranzicija, znači, u principu funkcioniše. Ako ste radili dobre stvari, imali ste i bolje ekonomske rezultate. Ako ste umesto toga povlačili loše poteze, ne možete loše rezultate pripisati tranziciji kao takvoj.

Ilustrativan primer nude nam Poljska i Ukrajina.

 

Uspešna tranzicija u Poljskoj

Poljska je jedna od zemalja koja se uzima kao primer ekonomske šok terapije – ekonomski plan Lešeka Balceroviča podrazumevao je brzo uspostavljanje makroekonomske stabilnosti (eliminisanje inflacije i budžetskog deficita) i privatizaciju većine do tada državnih preduzeća.

Izgrađene su tržišne institucije, uvedena elementarna vladavina prava, pa je došlo do procvata domaćih (sada privatnih) preduzeća, a pre svega male privrede, čemu su doprinele i visoke strane direktne investicije koje je privukao poboljšani privredni ambijent.

Na primer, Varšavska berza danas ima veću kapitalizaciju (168 milijardi dolara) nego berza u Beču (163 milijarde dolara).

 

Ukrajina – primer spore tranzicije

Sa druge strane, tu je Ukrajina koja se uzima kao primer spore tranzicije.

Makroekonomska stabilizacija i privatizacija nikada nisu bile do kraja sprovedene jer su se tome suprostavljale uticajne društvene grupe, a kada je do privatizacije i došlo, nju su najviše iskoristili insajderi dobro povezani sa političkom elitom. Zbog toga je došlo do visoke koncentracije vlasništva i pojave oligarha koji i danas upravljaju ukrajinskom ekonomijom.

Vladavina prava je slaba, korupcija svepristuna, a politički uticaj i dalje presudan za uspešan biznis.

Ekonomske slobode u Poljskoj i Ukrajini na skali od 1 – 10 (viši skor znači viši nivo ekonomskih sloboda)

Izvor: Fraser Institute, Economic Freedom in the World.

 

Do kakvih ekonomskih posledica su dovela ova dva suprotna pristupa tranzciji?

Sa jedne strane imamo Poljsku, zemlju koja je postala članica EU i OECD-a i koja je svoj početni dohodak uvećala skoro tri puta u realnim iznosima. Sa druge strane nalazi se Ukrajina u kojoj je realni dohodak čak i niži od onog pre početka tranzicije.

 

BDP per capita Poljske i Ukrajine, u hiljadama američkih dolara iz 2011.

Izvor: MMF, World Economic Outlook database

 

Ako želimo da ekonomski napredujemo, treba da malo više budemo Poljska, a malo manje Ukrajina. Možda se dobri ekonomski potezi neće osetiti odmah i svuda, ali za desetak godina će svima biti vidljivi. Istorija nije sudbina, kao što primer Poljske i pokazuje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *