Prošle nedelje, Institut Evropske Unije za bezbednosne studije (EUISS) objavio je analizu budućnosti Balkana koja se sastoji iz tri različita scenarija za 2025. godinu. Prvi je najoptimističniji, drugi srednji, a treći služi kao upozorenje za najgore situacije koje mogu da zadese region.
Ova studija je deo akademske discipline koja se zove studije budućnosti (future studies) u kojoj eksperti iz različitih oblasti koriste svoje znanje i dostupne informacije ne samo da analiziraju sadašnje stanje, već i da konstruišu pretpostavke za budućnost.
Studija “Budućnost Balkana” kaže da se neke stvari neće promeniti (megatrends), kao što su: pad nataliteta, visoka nezaposlednost i javni dug, nezadovoljavajuće javne institucije, etnocentrizam i podeljenost oko teritorije/državnosti, zaostao i nezadovoljavajući obrazovni sistem i globalizacija (internet i urbanizacija). Iako postoji mogućnost da se na ove trendove utiče, skoro je nemoguće da će se do 2025. ovi trendovi substantivno promeniti.
S druge strane, balkanske vlade i javni akteri imaju nekoliko sastanaka sa sudbinom koji se tiču značajnih odluka koje mogu prevagnuti na jednu ili drugu stranu i tako utiču na budućnost (gamechangers). Ovo su samo nekoliko od 17 ključnih pitanja koje studija postavlja:
- Da li će političke elite ostati zainteresovane za evropsku integraciju, a da li će EU za Balkan?
- Kako će se države Balkana izboriti sa uticajima Rusije, Kine, Turske i Emirata?
- Da li će se odnosi sa Kosovom poboljšati i kako će to uticati na BiH?
- Kako će Berlinski proces i stvaranje Transportne unije uticati na infrastrukturne investicije?
- Da li će Makedonija ući u NATO?
- Kako će se zemlje boriti sa korupcijom i kakvog će učinka imati ovi napori?
- Da li će se se smanjiti organizovani kriminal?
- Da li će Balkan privući više stranih investicija i stvoriti dobro investiciono okruženje?
- Da li će region zajahati talas digitalizacije?
Tri scenarija su, dakle, izrađena uzimajući u obzir uzročno-posledičnu vezu između megatrendova i potencijalnih gamechanger-a.
1. Oda radosti ispred Skupštine Srbije
Prvi scenario predstavlja optimistčnu sliku regiona Zapadnog Balkana. Da li možete da zamislite da se 2025. godine u Beogradu organizuje proslava za prijem u Evropsku Uniju uz svečano podizanje zastave Unije ispred Skupštine Srbije uz zvuke Ode radosti i uz prisustvo premijera Hrvatske koji zajedno sa premijerom Srbije nazdravlja uz čašicu rakije?
Scenario 1:
Od kako su Grčka i Makedonija rešile sukob oko imena, pozitivne novosti su se prelile i na ostatak regiona. Kosovo i Srbija su normalizovali odnose, otklanajući prepreke evropskoj integraciji, dok je snažan ekonomski rast smanjio nezaposlenost. Posle bespovratnog napretka u polju vladavine prava i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i povlačenja jasnih granica sa eksternim partnerima, Srbija i Crna Gora postaju članice 2025. godine. Osim uspešnog razrešenja bilatelarnih sporova, zemlje regiona uživaju u brzom razvitku digitalne i IT industrije, kao i u polju inovacija.
Iako ovaj scenario možda zvuči kao smejurija svakome ko živi u Srbiji, bitno je istaći da nije apsolutno nerealan, već baziran na stvarnim indikatorima. Iako bi se ostvario samo pod uslovom da od ovog trenutka ključne pozicije uzmu ljudi koji imaju mozga, volje i hrabrosti da rade za nešto bolje od onoga čime su okruženi – a takvih ljudi ima, trenutno ćemo se zadovoljiti činjenicom da scenario postoji na papiru i može služiti kao inspiracija.
2. Balkan u limbu, Milo i dalje na vlasti
Drugi scenario nazvan je “Balkan u limbu”. Ovaj scenario deluje najrealističnije i desio bi se ukoliko zemlje zapadnog Balkana nastave po trenutnoj inerciji. Podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću u Beogradu? Apsolutno moguće u ovom scenariju, kao i 35. godina vladavine Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
Scenario 2:
Iako su još uvek na putu za Evropsku uniju, zemlje regiona sporo napreduju u rešavanju ključnih pitanja i reformi zbog nedostatka političke volje. Najčešći fenomen je to da se potpisani sporazumi teško prevode u realnost. Vlade koje se u nekim slučajevima na pozicijama i po preko deset godina nastavljaju putem populizma i sprovođenja afera koje skreću pažnju sa stvarnog učinka. Korupcija je još uvek prisutna, odnosi sa Kosovom daleko od normalnih, Rusija i dalje prisutna kao destabilizujući faktor. Regionalna bezbednost je osetljiva, ideja o ratu opstaje pomoću povremenih incidenata koje izvode nasilne grupe, dok spor ekonomski rast i velika stopa nezaposlenosti ostaju veliki problemi.
3. Duhovi prošlosti na Balkanu
Treći scenario opisuje duhove iz prošlosti koji bacaju Balkan nazad u haos. Organizovano nasilje na severu Kosova, vojna parada u samoproglašenoj nezavisnoj Republici Srpskoj i ekstremna desnica na vlasti u Srbijisu samo deo elemenata ovog scenarija.
Scenario 3:
Posle podele Kosova, Dodik proglašava nezavisnost Republike Srpske, propraćen fizičkim sukobima nasilnih grupa na granicama i u etničkim zajednicama. Dok je spona kriminalnih klanova sa državama Crne Gore i Albanije i dalje jaka, novi desničarski pokret sastavljen od ključnih ljudi iz bivših vlada i bezbednosnog sektora pobeđuje na izborima u Srbiji. Ovo dovodi do potpune preorijentacije ka Rusiji i porasta njenog vojnog prisustva. Makedonski nacionalisti se vraćaju na vlast, dok je Kosovo obuhvaćeno nemirima zbog pada životnog standarda i kršenja ljudskih prava. Zemlje Balkana, kaže studija, ostaju izolovane i slomljene isto koliko i 1990ih.
U međuvremenu na Balkanu
Osim što projekat “Beograd na vodi” nije završen ni u jednom od tri scenarija, zanimljivo je što su se dosadašnji komentari aktera iz Srbije najviše fokusirali na najgori slučaj, dok su evropski komentatori najviše razmatrali najbolju opciju.
Dobro je poznato da na trenutno raspoloženje, kako pojedinaca tako i društva, utiču sopstveni prospekti za budućnost, pa se ova razlika u percepciji srpskih i evropskih kolega može bolje razumeti ako dodamo i informaciju da je Srbija četvrtu godinu za redom pala na indeksu Freedom House-a i preti joj gubitak statusa polukonsolidovane demokratije, ispraćena izjavom da se pod vladavinom Aleksandra Vučića konsolidacija moći nastavlja.
Takođe, značajno je smo posle strmog pada slobode medija u periodu 2015-2017, u 2017. čak pali ispod Kosova u ovoj kategoriji.
Ipak, najznačajnija činjenica je to što bilo koji javni akter u bilo kojoj zemlji Zapadnog Balkana može da otvori ovu studiju, pronađe kritične odluke pred kojima je njena vlada i direktno i informisano pita šta se s tim dešava. Ovakve stvari povećavaju odgovornost, kao i olakšavaju posao novinarima i zainteresovanima da brže razumeju korake procesa evropskih integracija.
Takođe, znajući da će stvari kao pad nataliteta ostati nepromenjene jeste znak da se, kad god političari našu pažnju fokusiraju upravo na te trendove, dešava nešto bitno što zahteva stvarnu pažnju.
Značajno je i to što nam se pruža analiza budućnosti – bazirana na indikatorima iz sadašnjosti, koja može služiti kao poziv za buđenje, alat za planiranje akcije ili jednostavno informisana svest o tome gde idemo.
Veliko pitanje koje nije razmatrano u studiji je budućnost Evropske Unije i smer u kome će se ona razvijati, od čega naravno zavisi i njena politika proširenja.
Sve u svemu, budućnost još uvek nije došla, ali za one koji su hrabri da pogledaju, ova studija čini tu budućnost bližom nego što nam se možda čini.
Originalnu studiju na engleskom jeziku možete da pročitate ovde.