Foto: iStock
Dosta se priča o tome da Srbija treba ekonomski da sarađuje sa svima. Ovo je u potpunosti tačno, jer ako smo mi braća, naši novčanici nisu.
Međutim, ovakav stav često prati implicitno ili eksplicitno pozivanje na to da treba više da se okrenemo ekonomskoj saradnji sa Rusijom i Kinom nasuprot saradnji sa Evropskom unijom.
U najvećem broju slučajeva ovaj narativ ne počiva na nekim konkretnim brojkama, već samo na lepim željama. Stoga ovde pokazujemo geografsku analizu srpskog izvoza.
Više izvozimo u BiH nego u Rusiju
Glavna tržišta na koja odlaze srpski proizvodi su zemlje Evropske unije, potom zemlje CEFTA sporazuma, te na začelju Ruska Federacija. Pored ovih većih trgovinskih partnera, iz Srbije se izvozi širom sveta – čak i u one zemlje koje teško možemo da nađemo na karti, ali je obim ovog izvoza značajno skromniji.
Izvoz iz Srbije u hiljadama dolara; podaci: Republički zavod za statistiku
Međutim, u okviru ovih velikih trgovinskih blokova postoje značajne varijacije. U slučaju CEFTA-e izvoz je koncentrisan u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, dok je izvoz u Moldaviju gotovo nevidljiv sa samo 13,3 miliona američkih dolara.
Izvoz u zemlje CEFTA u hiljadama dolara; podaci: RZS
U slučaju Evropske unije, dva najznačajnija tržišta su Nemačka i Italija, svako sa izvozom od preko 2 milijarde dolara. Kao značajnije javljaju se još zemlje iz okruženja poput Rumunije, Bugarske, Mađarske i Hrvatske, ali su tu i Austrija i Francuska. Najmanji izvoz zabeležen je na Malti, od samo 1,3 miliona dolara.
Izvoz u EU u hiljadama dolara; podaci: RZS
Najviše izvozimo automobile i opremu za distribuciju struje
Ova tabela pokazuje grupe proizvoda najzastupljenije u izvozu. U nekima od njih je lako prepoznati čak i neku određenu kompaniju – u slučaju automobila: Fijat iz Kragujevca, u slučaju guma: Tigar iz Pirota, bakra: valjaonicu iz Sevojna itd.
Ovakva situacija znači da postoji veliki prostor za rast. Na primer, kompanije koje posluju u okviru slobodnih zona u Srbiji sa oko 20.000 zaposlenih ostvaruju skoro 20% ukupnog izvoza iz zemlje.
Ne izvozimo samo proizvode već i usluge
Ne trguje se samo robom, već i uslugama. Iako je trgovina u proizvodima i dalje značajno važnija nego trgovina uslugama, izvoz usluga iz Srbije rapidno raste, doduše sa niske osnovice. Ukupna vrednost izvoza usluga u 2017. iznosila je preko 5,9 milijardi dolara.
Izvoz usluga u milionima dolara; Izvor: Narodna banka Srbije
Najznačajniji udeo u uslugama činili su transport putnika i robe i turizam sa po 1,3 milijarde USD, dok je na trećem mestu oblast telekomunikacija, kompjuterskih i informacionih usluga sa 1 miljardom.
Ovo je inače oblast koja beleži najveći rast među izvozom usluga – kompjuterske usluge sa 863 miliona dolara su po vrednosti pretekle već tri najzastupljenije poljoprivredne kulture u izvozu zajedno: kukuruz, duvan i sveže voće.
Sa kim treba da trgujemo?
Trguje se, bilo robom, bilo uslugama, ne iz ljubavi ili prijateljska, već iz interesa. Dolar ili evro zarađen izvozom u Nemačku ili Hrvatsku ima istu vrednost kao onaj zarađen izvozom u Rusiju ili Kinu.
Stoga je najbolje da ne naručujemo to sa kim bismo da trgujemo, već da jednostavno ne smetamo privrednicima da se povezuju i međusobno sarađuju.
