Foto: iStock
PISA ili Međunarodni program procene učeničkih postignuća je najsveobuhvatnije aktuelno istraživanje o kvalitetu obrazovanja, a ispitivanjem su obuhvaćeni učenici koji imaju 15 godina. Pokrenule su ga zemlje OECD-a koje ga sprovode na svake 3 godine.
Naravno, program je otvoren i za zemlje koje nisu članice OECD, pa je tako Srbija do sada učestvovala u četiri istraživanja (2003, 2006, 2009. i 2012).
Iako smo preskočili 2015. godinu, ove godine su učenici u Srbiji učestvovali u istraživanju, a rezultate možemo da očekujemo u decembru 2019.
PISA test obuhvata prirodne nauke, matematiku i čitanje
PISA test sastavljen je od nekoliko oblasti te najšire obuhvata prirodne nauke, matematiku i čitanje. (2015. godine obuhvatao je prirodne nauke, matematiku, čitanje, zajedničko rešavanje problema i finansijsku pismenost.)
Nakon pregledanja testova, učenici se, na osnovu ostvarenih rezultata, rangiraju na skali od 6 kategorija (tačnije 7 jer postoje 1a i 1b) – ove kategorije mere nivo razumevanja, uslovno rečeno stručnosti, u datim oblastima (proficiency).
Kako prolaze učenici iz Srbije?
Na poslednjem testiranju u kojem smo učestvovali, 2012, učenici iz Srbije su u sve tri kategorije ostvarili rezultate ispod proseka zemalja OECD.
Primere zadataka koji su đaci rešavali možete pogledati ovde.
Konkretno, na testu matematike, prosečna ocena naših učenika je 449 (OECD prosek 494), na testu čitanja 446 (OECD 495) i na testu prirodnih nauka ocena je 445 (OECD prosek 501).
U pogledu pomenutih kategorija, u oblasti matematike 38,9% učenika spada u kategoriju ispod proseka (nivo 1a i 1b od ukupno 6) dok je 4,6% učenika u kategoriji natprosečnih rezultata (nivo 5 ili 6).
Međutim, pitanje je šta treba da radimo sa tim rezultatima.
Na sajtu PISA Srbije navodi se da je jedna od najvećih vrednosti PISA testiranja dobijanje istraživačkih nalaza koji nam daju kompleksnu sliku o našem obrazovanju – to nam omogućuje da dalje odlučujemo o razvoju obrazovnog sistema.
PISA nije takmičenje već nalaz obrazovnog sistema
Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, istakao je u intervjuu za Talas da, kada je reč o PISA testovima, ne treba da se takmičimo i upoređujemo rezultate sa drugim zemljama.
„PISA nam daje nalaz obrazovnog sistema. To je sistematski pregled koji govori društvu šta treba da radi sa obrazovanjem.“
A ono što nam PISA rezultati pokazuju, kako kaže, jeste da su naši učenici veoma anksiozni i vrlo slabo motivisani.
Ono čime treba da se pozabavimo su upravo te dve stvari: zašto su đaci anksiozni i nemotivisani i kako to da popravimo?
„Strašno je važno da uključite nastavnike u ceo proces – od pisanja zadataka, preko tumačenja i obuke do upitnika“, ističe Verbić i dodaje da bi tek tada nastavnici mogli da prenose ideju dalje, da, na primer, više insistiraju na kreativnosti, korišćenju naučnog metoda ili kritičkom razmišljanju.
Verbićev predlog glasi upravo tako: ukoliko bude prilike da se ulaže u dalji razvoj nastavnih kadrova, trebalo bi što više nastavnika uključiti u PISA testiranje kako bi stečene ideje mogli da primenjuju u obrazovnom sistemu Srbije.
Pogledajte ceo intervju sa Srđanom Verbićem o izazovima obrazovanja u Srbiji:
Autorka