Foto: iStock
Govor mržnje je jedan od pojmova koji su u čestoj upotrebi, kako u medijima tako i u svakodnevnom govoru, ali se zbog nedovoljne informisanosti dešava da njime obuhvatamo i situacije koje u pravnom smislu to nisu.
Republička radiodifuzna agencija (RRA, današnji REM) je 2014. objavila detaljnu analizu govora mržnje u pravnom sistemu Srbije, kao i u praksi Evropskog suda za ljudska prava, ali se u pojedinim medijima i dalje mogu naći naslovi i izjave koje nisu najegzaktnije.
Takav je bio slučaj sa Inicijativom mladih za ljudska prava (YIHR) urednikom Informera, Draganom J. Vučićevićem, o čemu će biti reči u daljem tekstu.
Kako bismo razjasnili šta jeste a šta nije govor mržnje, kao i kakve posledice mogu biti, razgovarali smo sa advokatom Urošem Nedeljkovićem:
Kako je govor mržnje definisan u našem pravnom sistemu?
„Kao pojam, govor mržnje je definisan u Zakonu o javnom informisanju i medijima i to u čl. 75 koji pod zabranom govora mržnje navodi da se:
“ne sme podsticati diskriminacija idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima.”
„Član se odnosi na podsticanje na mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.“
Međutim, ukoliko ne postoji namera da se podstiče na diskriminaciju u novinarskom tekstu, dolazi do oslobađanja odgovornosti. Isto važi i za tekstovi koji su napisani sa namerom da se kritičku ukaže upravo na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv navedenih lica.
Nedeljković, dakle, zaključuje da je bitno da postoji namera diskriminacije, koja inače nije dozvoljena i po drugim zakonima u zavisnosti od toga na šta se odnosi.
Na portalu B92 je u julu ove godine objavljen tekst pod naslovom „Vučićević osuđen zbog govora mržnje“ u kojem se navodi da je “Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu urednik lista “Informer” Dragan J. Vučićević osuđen za kršenje zabrane govora mržnje.” Reč je o slučaju sa Inicijativom mladih za ljudska prava.
Da li je ovaj naslov ispravan, tj. u skladu sa pravnom regulativom?
„Trebalo bi napisati da je usvojen tužbeni zahtev tužioca kojim je utvrđeno da je tuženi povredio pravo na zabranu govora mržnje.
Novinari često, da li iz neupućenosti ili druge namere, mešaju parnične i krivične sudove, kao i njihove odluke.
Čak i naslov „Sud je presudio protiv nekoga“ ima više smisla.“
„Isto tako, kod pisanja saopštenja treba biti pošten i navesti kako stvari stvarno stoje, jer je jedan politički pokret pre koji mesec objavio da je sud utvrdio i našao istinitim njihove navode iz tužbe, a zapravo se radilo o čistoj procesnoj stvari gde tuženi nije došao na ročište i tužbeni zahtev je bio usvojen.
Sud se nije upuštao u bilo kakvu raspravu ili izvođenje dokaza.“
Kakve sve sankcije postoje za govor mržnje?
Uroš ističe da treba biti oprezan kada govorimo o pojmu sankcija:
„Ovde se radi o parničnom postupku i tužbi za utvrđenje, te je konkretna „sankcija“ obaveza objavljivanja presude u predmetnom dnevnom listu, kao i plaćanje advokatskih i sudskih troškova.“
„Međutim, na osnovu ovakve presude se može povesti postupak za naknadu štete gde je „sankcija“ plaćanje određene štete koja je nastala povredom časti i ugleda tužioca, ali i drugi postupci.“
Bitnije je što, ne baš pod ovakvim nazivom, postoji krivično delo koje se zove Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz član 317 Krivičnog zakonika Srbije gde, u zavisnosti od oblika, kazne mogu biti od jedne do deset godina zatvora, ali ovde treba biti oprezan jer se delo odnosi na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji.
„Zakon kod posebnih okolnosti prilikom odmeravanja kazne navodi da, ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela. To se odnosi na sva krivična dela.“
Nema razloga da ne budemo precizni u izveštavanju
Postoji, dakle, vrlo jasna definicija govora mržnje, kao i posledica kojima podleže njihovo kršenje.
Napisati da je neko osuđen za govor mržnje nije isto što i reći da je usvojen tužbeni zahtev tužioca, a sasvim je prirodno da ljudi koji se ne bave pravom svakodnevno dolaze u slične nedoumice.
Kroz razgovor sa advokatom Urošem Nedeljkovićem smo želeli da skrenemo pažnju na potrebu za preciznim izveštavanjem, kao i da se detaljno upoznamo sa pravnom terminologijom koja obuhvata pitanje govora mržnje.
Autorka