Stručnjak za komunikacije i politikolog

Slobodni Ugao,Vruće teme |
September 8, 2018
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Seatacular

Ameriku, ali i ostatak interneta, i dalje potresa afera Nike. Ljudi stavljaju patike u roštilj, seku logo ovog brenda sa čarapa i iznalaze još kreativnih načina da se osvete jednoj od najvećih kompanija u svetu sportske obuće i opreme.

Da se osvete za šta, pitate se?

Dan pred početak nove sezone NFL-a, Nike je probudio duhove uspavane pre 2 godine, kada ova priča počinje.

Kolin Kepernik, kvorterbek San Francisko fortinajnersa, bio je prvi igrač koji je u znak protesta protiv policijske brutalnosti nad crnačkom populacijom kleknuo tokom izvođenja himne pred utakmicu. Taj potez doneo mu je ogromnu popularnost među „liberalnim“* krugovima u SAD i ogromnu nepopularnost među tradicionalistima na čelu sa predsednikom lično.

Za njega važnije, ovaj potez doneo mu je faktičku nemogućnost da ga neki od NFL timova angažuje u nastavku karijere i doneo mu je prostor za samopromociju kroz zalaganje za jednakost prava i humanitarne aktivnosti. Sam NFL, koji je privatna liga, pustio je da se ova priča izduva i ona je bila gotovo mrtva. Do sada.

Nike je za lice kampanje odabrao Kepernika i to je pokrenulo lavinu reakcija

Na crno-beloj fotografiji, polucrni posinak belih roditelja Kolin Kepernik stoji iza parole „Veruj u nešto, makar žrtvovao sve“.

Ova varnica postavila je liniju fronta i polarizacija je mogla da počne. „Just do it“ protiv „Just burn it“, protrampovci protiv antitrampovaca, oni kojima su važnija ljudska prava od sportske tradicije i oni koji misle suprotno. Idealno za brend je da se o njemu priča, zar ne? Pa ne baš u svakom slučaju. Ali u ovom deluje da je tako.

Akcije kompanije Nike pale su već narednog dana, ali da li je to problem za ovaj brend?

Vrednost akcija kompanije Nike je na dan pisanja ovog teksta veća za skoro 30% nego početkom godine uprkos padu koji je Kepernik kao zaštitno lice kampanje izazvao. Sasvim izvesno će da rastu i dalje, a prvi podaci beleže i rast prodaje.

Kampanja je sveobuhvatna i prisutna na svim kanalima, podelila je publiku, pobudila raspravu, multiplikovala svoj doseg. Svaki drugi tržišni ishod bi bio čudan, pa je brend u prodajnom smislu miran. A u vrednosnom?

Kopanje rovova kopačkama

Načelno, sve je u redu sa protestima protiv policijske brutalnosti nad crnom populacijom. Za njih itekako ima razloga i to pokazuju mnoge statistike kao što je ova. I svako normalan bi trebalo da bude protiv policijske brutalnosti, a posebno kada je ona uzrokovana rasizmom.

U tom smislu, nije nelogično da i Nike zauzme ovu poziciju, imajući u vidu i platežnu moć „liberalne“* Amerike. Međutim, ova kampanja otvara još pitanja – da li je produbljivanje postojećih razlika poželjno, ali i da li je ta podela u svojoj suštini lažna?

Najzdravija društva imaju mogućnost da različita mišljenja budu strukturirana, organizovana i konkurentna. Problem dolazi kada podela postaje bipolarna i duboka, a upravo to se Americi desilo između „liberalnog“* kulturno-političkog establišmenta i ogromne grupe srednje i niže klase koja je sebe prepoznala u Trampovoj narativnoj borbi protiv ovih prvih.

Pitanje iskrenosti ove podele otvara se upravo u ovakvim trenucima – da li NFL igrač, multimilioner na sponzorskom ugovoru može da bude verodostojan glas potpravljenih?

Da li je Trampovo postojanje signal da linija prave podele više nije između bele zajednice na čelu s njenom elitom i crne zajednice, već između crno-bele elite i srednje i niže klase svih boja? Da li tema Kolina Kepernika donosi štetnu ili produktivnu podelu?

Bilo kako bilo, Sjedinjene Američke Države su srećom dovoljno stabilne da sistemski prevaziđu unutrašnje podele, a Nike će iz ove kampanje definitivno izaći jači.

Verujete?

*termin liberal se u SAD koristi u drugačijem značenju nego u Evropi. Dok se liberalom u evropskom smislu smatra zagovornik vladavine prava, ljudskih prava i slobodnog tržišta, u američkom se ovaj termin odnosi na zagovornika identitetskih manjinskih prava i strože regulacije tržišta. Grubo rečeno, liberal u Americi je socijaldemokrata u Evropi, a liberal u Evropi je libertarijanac u Americi.