Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Priština, iStock

U Srbiji se mnogo priča o političkoj situaciji na Kosovu, što je sve vezano za pitanje statusa. Vrlo malo se piše o ekonomskoj situaciji, kako tamo stanje izgleda i kako društvo funkcioniše.

Kosovo je, uz Moldaviju, najsiromašniji politički entitet u Evropi. Bruto domaći proizvod je tek 6,3 milijarde evra,  ili 3.400 evra po glavni stanovnika. Ako gledamo po kupovnoj moći, BDP per capita je 10.500 međunarodnih dolara.

Prema ovim podacima, stanovnici ostatka Srbije imaju upola veći životni standard od stanovnika Kosova.

Podaci: MMF

Nizak dohodak je veliki problem, ali je verovatno još veći visoka nezaposlenost. Zvanično, ona iznosi 32% – uporedite to sa našom stopom nezaposlenosti koje je na svom vrhuncu 2012. iznosila 25%, dok je sada oko 12,5%.

Nezaposlenost mladih je još viša, oko 40% (u Srbiji 27,5%). Na Kosovu je ovo i veći problem jer mladog stanovištva ima procentualno više nego kod nas, dok su stope aktivacije na tržištu rada niže.

Žene na tržištu rada imaju nizak nivo aktivnosti usled tradicionalnih rodnih uloga: ostajanje kod kuće i briga o domaćinstvu, pre svega deci ili starijim članovima porodice, što je povezano i niskim prihodima te malim obuhvatom dece vrtićima i sličnim socijalnim uslugama.

Javna potrošnja na Kosovu iznosi oko 27% BDP-a, što je duplo manje nego u Srbiji.

Da stavimo to u perspektivu, ceo godišnji budžet Kosova je oko 2 milijarde evra. Poreski moral je verovatno još niži nego kod nas, sama poreska uprava je neefikasna i pod političkom kontrolom, a veliki deo stanovnika izbegava i plaćanje komunalija, a kamoli poreza.

Prosečna neto plata je oko 450 evra, ali sa velikim razlikama: u privatnom sektoru je tek 340, u javnom 450 a u javnim preduzećima 590 evra. Stoga nije ni čudo da ko god može beži u javni sektor. Državna i javna preduzeća uglavnom prave gubitke i žive od subvencija. Minimalna zarada za radnike do 35 godina je 130 evra, a za starije 170 evra.

Kosovo istorijski ima veliku dijasporu. Uglavnom je u pitanju Zapadna Evropa, a ti radnici na privremenom ili stalnom boravku u inostranstvu šalju novac kući. Ova suma dostigla je prošle godine 760 miliona evra ili čak 11% BDP-a.

Penzije i socijala: prvo veterani OVK, a za ostale šta ostane

Kosovo ima potpuno drugačiji penzioni sistem nego Srbija – umesto da nastave sa šminkanjem penzionog sistema nasleđenog još iz SFRJ, oni su postavili svoj.

Postoje osnovne starosne tj. socijalne penzije u iznosu od oko 80 evra mesečno koje se isplaćuju ljudima koji napune određene godine života (oko 122.000 ljudi), dok penzije na osnovu plaćenih doprinosa prima oko 43.000 penzionera.

Postoji i poseban program za radnike Trepče koji obuhvata 3.200 penzionera. Invalidske penzije su sličnog iznosa socijalnim i njih prima oko 19.000 ljudi.

Najviše penzionera dolazi iz redova ratnih veterana (36.000 ljudi, prosečna penzija oko 240 evra) i palih boraca i invalida rata (15.000 ljudi, prosečna penzija oko 150 evra). Na ove rashode ukupno odlazi cela trećina sredstava za penziju – 95 miliona evra iz budžeta od 260 miliona evra.

Veterani OVK su veoma dobro povezana grupa, slično braniteljima u Hrvatskoj. Pored toga su i dobro naoružani, a pobednički nacionalistički diskurs ih predstavlja kao heroje i oslobodioce.

O njihovim aktivnostima se ne priča previše, sa jedne strane pošto niko ne želi da im se zamera, a drugo jer je to politički nepopularno imajući u vidu preovlađujući diskurs u javnosti – ,,nismo mi činili zločine, to su bili oni drugi.”

Zbog toga i ne treba da čudi ovoliki disbalans u isplati penzija – veterani su politički važna ciljna grupa koju ljudi jednostavno ne mogu da ignorišu. Ali ako sve pare idu veteranima, nema i za ostale.

Najveći problemi – vladavina prava, korupcija, kriminal

Na Kosovu je stanje verovatno lošije nego u Srbiji – podatke nemamo, pošto se na Kosovu ne sprovode istraživanja kao što su Rule of Law Index, Economic Freedom of the World ili Global Competitiveness Report, koji imaju odeljak posvećen stanju u oblasti vladavine prava.

Nivo korupcije na Kosovu ocenjen je na listi Indeksa percepcija korupcije i iznosi 39 poena, što je uporedivo sa Srbijom i Albanijom. Doing Business navodi da se na rešavanje sudskog spora čeka skoro godinu dana i da košta preko 1/3 vrednosti potraživanja.

Ali ovo nažalost ne meri nezavisnost sudova i druge važne stvari u domenu vladavine prava, što negativno utiče na nivo zaštite imovine. A bez zaštite imovine i nema mnogo mogućnosti za napredak.

Uprkos svemu tome: ekonomski rast na Kosovu

I pored svih ovih izazova, Kosovo je uspelo da tokom cele protekle decenije ostvari ekonomski rast. Imajući u vidu nisku osnovicu, taj rast od oko 3% godišnje nije spektakularan, ali u poređenju sa ostatkom Srbije jeste nešto bolji.

Za proteklu deceniju, BDP Kosova uvećao se u realnim iznosima za 25%, dok je za isto vreme BDP Srbije veći za 19%. Iako se Kosovo još uvek sporo razvija, možda bi trebalo da se trgnemo i počnemo da radimo neophodne stvari da bismo pokrenuli privredni razvoj, inače će se opet ponoviti situacija sa Rumunijom i Bugarskom: smejali smo im se jer su dolazili u Srbiju da nadniče za farmerke i vegetu, dok je sada obrnuto.

Sa druge strane, ekonomska saradnja jeste važna i sve nas čini bogatijima

To što ekonomija Kosova raste za nas može biti samo dobro. Bez obzira na visoku politiku i rešenje statusa Kosova (ovakvog ili onakvog, skorije ili u dalekoj budućnosti) stanovnici Kosova, Srbi i Albanci, biće nam najbliže komšije.

Kada pogledamo podatke o trgovini, vidimo da su najveći izvoznici na Kosovo Nemačka i Srbija i to skoro izjednačeno. Preko 12% ukupnog uvoza na Kosovo potiče iz Srbije (400 miliona dolara), dok je 10% ukupnog izvoza namenjeno srpskom tržištu (45 miliona USD).

Ništa ne leči od nacionalizma, mržnje i trauma kao to da jedni drugima punimo novčanike.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *