Foto: iStock – bob_bosewell
Najveći broj ljudi na svetu mora da radi da bi mogao da preživi. Najverovatnije je da ste i vi među njima – ili radite, ili tražite posao ako ste nezaposleni, ili se spremate da radite u bliskoj budućnosti po završetku školovanja. Konstantna tema kada se priča o platama u Srbiji jeste da su one izuzetno niske.
U poređenju sa zemljama u Evropi, Srbija jeste neslavni rekorder i nalazi se na začelju liste po prosečnoj zaradi, što se može lako videti:
Izvor: Vikipedija
Koji je glavni razlog za to što su plate u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj više nego u Srbiji, Bugarskoj ili Makedoniji?
Produktivnost.
Produktivnost je proizvedena vrednost po vremenskoj jedinici. Privreda u Nemačkoj i sličnim zemljama jeste mnogo produktivnija nego privreda u Srbiji i na Balkanu. Nemački radnici usled toga imaju više plate.
Grafikon koji pokazuje korelaciju između BDP-a po glavi stanovnika (x osa) i prosečne zarade (y osa) u američkim dolarima
Izvor: MMF
Pa nije valjda sve u produktivnosti? Nemački frizer sigurno nema veću produktivnost od onog u Srbiji – on ne šiša više ljudi tokom svog radnog vremena, a ima mnogo višu platu. To je tačno – oba frizera otprilike mogu da ošišaju isti broj mušterija, ali onaj u Srbiji ne može da im naplati toliko skupu uslugu kao njegov kolega u Nemačkoj.
Nivo plata u oblastima koje su vezane za lokalno tržište ( non tradeable goods) zavisi od nivoa plata u izvoznim sektorima (tradeable goods). Da postoje značajne razlike među njima, radnici bi prešli iz jednog sektora u drugi. Tako da plate mogu da rastu i u sektorima u kojima ne dolazi do rasta produktivnosti, pod uslovom da produktivnost raste u drugim sektorima.
Još jedan važan detalj je druga najbolja opcija za radnike. U zemlji u kojoj je visoka stopa nezaposlenosti, plate će biti niže nego u zemlji sa punom zaposlenošću. Jednostavno, ako za svako ponuđeno mesto imate više kandidata (naročito ako to radno mesto ne zahteva neke posebne kvalifikacije) ponuđena zarada biće niža tj. pratiće prosečan nivo zarada u zemlji. To objašnjava zašto su plate u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu niže nego u gotovo identičnoj fabrici u Poljskoj ili Italiji.
Investicijama do viših plata u Srbiji
Da bi došlo do rasta plata, neophodno je da raste produktivnost privrede. Ona mora da se stalno menja i unapređuje, da proizvodi sve više i bolje proizvode i usluge nego ranije. Da bi do toga došlo, neophodne su investicije – u tehnološki razvoj: kupovinu nove opreme, mašina i drugih sredstava za rad, izgradnju novih kapaciteta itd. Ove investicije dolaze iz domaće ili strane štednje.
Kako stojimo sa investicijama? Izuzetno loše. Srbija se i ovde nalazi na začelju, kada se posmatra ukupan nivo investija (javnih, domaćih i stranih).
Udeo investicija u BDP-u, izvor: Eurostat:
Na prvi pogled, situacija je prilično paradoksalna: kada se investicije pogledaju pojedinačno, Srbija ima niske javne investicije i domaće investicije, dok su strane direktne investicije iznad proseka. Ove strane investicije privlače se visokim subvencijama i poreskim olakšicama, kao i obećanjima da će im se rešiti svi problemi koji se pojave.
Istovremeno, država je, iako se hvali suficitom u budžetu, nesposobna da potroši novac na izgradnju važne infrastrukture, a poslovno okruženje za mala i srednja preduzeća koja su kičma srpske ekonomije je bukvalno kriminalno.
Sa ovako lošim poslovnim okruženjem ne možemo da očekujemo brz rast plata, a kamoli da ćemo se približiti po standardu našim komšijama u Hrvatskoj ili Mađarskoj, dok će Austrija i Nemačka i dalje ostati svetlosnim godinama udaljene.