Vreme čitanja: 5 minuta

Intervju sa Aleksandrom Stevanovićem, narodnim poslanikom, osnivačem Pokreta centra i ekonomistom


Kako biste opisali trenutna kretanja na političkoj sceni Srbije?

“U ovom trenutku imamo nadmoćnu vlast koja ima vrlo kratke rokove da izvrši ono što je deo naše međunarodne agende od 2012. godine, a što je čini na prvi pogled konfuznom i sklonoj prejakoj retorici prema delu opozicije. Četiri godine bez koalicionih partnera bez kojih se ne može su na neki način učinili da SNS gleda neblagonaklono mogućnost da nema apsolutnu vlast.”

“Opozicija luta, delovi smatraju da je najbolja strategija biti isključivo protiv Aleksandra Vučića, pa i po cenu da u mnogim segmentima nudi rešenja koja su gora od postojećih da bi pridobila ekstremni i evroskeptični deo opozicije.”

“S druge strane, problem kod dela opozicije koji se načelno slaže oko vrednosti je razvoj zajedničke strategije za „uspešnu prodaju političkog proizvoda“ koja će za posledicu imati dobar rezultat i afirmaciju ideja političkog centra, od socijalliberalnih do libertarijanskih. Postoje i delovi opozicije koji će ići samostalno i van blokova, sa neizvesnim perspektivama.”

 

U opticaju je formiranje opozicionog bloka oko Pokreta slobodnih građana, a Pokret centra je sudelovao u zajedničkom odgovoru na otvoreno pismo predsednika Srbije. Oko kojih ideja se okuplja ovaj blok i da li je uključivanje Pokreta centra izvesno?

“Dogovor 381 se okuplja oko zajedničke politike, ne oko bilo koje političke organizacije. U ovom trenutku Dogovor 381 je prilično izvestan, a osnovne ideje su Srbija na Zapadu, demokratija, vladavina prava, nezavisne institucije i tržišna privreda uz jaku socijalnu državu.

Pokret centra ima odličnu saradnju sa ovim blokom, ali prvo želi da izgradi svoju sopstvenu organizaciju, prepoznatljiv imidž organizacije koja je usmerena na rešavanje ekonomskih pitanja u Srbiji i integraciju Srbije u Zapadni svet, da ima jasno identifikovanu podršku građana, a tek potom da bude deo bilo koje veće celine.

Želimo da budemo noseći deo bilo kog programskog okupljanja, a ne organizacija koja želi da preživi sa nekoliko poslaničkih mesta. Takođe, želimo da unesemo ono što nas razlikuje od drugih – jasan koncept ekonomske politike koja je lišena demagogije i svih zaostavština koje su Srbiju učinile siromašnom i nekonkurentnom u svetu.

Mi verujemo u Srbiju malih i srednjih preduzeća, zemlju dobru za domaći biznis, potpuno otvorenu i spremnu da bude deo evropskog i svetskog tržišta.”

 

Da li je politički prostor koji bi ovaj blok zauzimao sličan nekadašnjoj bazi LDP-a?

“U jednu ruku postoje preklapanja, posebno kod ličnih sloboda i pogleda na međunarodnu politiku, ali sa druge strane mislimo da bi Dogovor 381 trebalo da umesto mnogo jakih reči koje su krasile LDP, ponudi mnogo više rešenja za konkretne probleme građana, a to su godinama nezaposlenost, opšta ekonomska situacija, zdravstvo, korupcija i položaj mladih.”

“Uspeh jedne politike se ogleda u podršci građana za jedan jasno definisan politički program, a mnogo manje u tome koliko je neko u pravu.”

 

Šta treba da se desi da bi ovakva politička grupacija osvojila 10 ili 15% glasova na republičkom nivou?

“Iznad svega tri stvari: (1) Jasno shvatanje ciljne grupe i njenih potreba (2) predstavljanje rešenja za ključna pitanja ciljne grupe (3) odgovarajući načini i kanali komunikacije.

Naravno, uz ovo ide potpuno razumevanje međunarodnog konteksta Srbije i sposobnost da se građani uključe u politiku.”

 

U kakvoj su relaciji Pokret centra i Savez za Srbiju?

“Pokret centra i Savez za Srbiju su opozicija i to je gotovo jedina sličnost u ovom momentu. Razdvajaju nas velike programske razlike koje se svode na pitanja o ulozi države u privrednom životu, spoljnoj politici, odnosima u regionu, ličnim slobodama.

Za nas je i ekstremizam neprihvatljiv, kao i država koja osniva nove državne firme, bilo da dolazi od vlasti ili opozicije.”

 

U Srbiji je registrovano blizu 400.000 preduzetnika. Zašto ne postoji politička opcija koja se njima obraća?

“Pokret centra vidi preduzetnike kao svoju ključnu ciljnu grupu i najveći deo svojih nastupa će i posvetiti tome kako da se bavljenje biznisom i zapošljavanje olakša u Srbiji, kako da Srbija od relativno zatvorene i neinovativne zemlje postane „globalna Srbija“ koja stvara mnogo dodatne vrednosti zasnovane na znanju, veštinama i inovacijama.”

“Samo privatni sektor koji se uspešno razvija može stvoriti uslove da standard u Srbiji poraste, da se nezaposlenost smanji na prirodan nivo i da se zaustavi odliv ljudi iz Srbije.”

 

Da li postoje još neke „zapostavljene“ grupacije u biračkom telu Srbije?

“Pored malih i srednjih preduzeća, postoji još jedna velika grupa kojoj se niko ne obraća njenim jezikom i ne pokazuje razumevanje njenih potreba, a to su mladi uzrasta 18-30 godina.

Čak ni najveća stranka u zemlji sa svim resursima koje ima nema adekvatan upliv u ovaj segment, iako su svesni koliko je bitan. Takođe, moguće je naći niše na tržištu, ali one ne mogu biti osnov politike, koliko god da je obraćanje njima dobro i to na nivou identiteta.”

 

Šta bi trebalo da budu prioriteti Srbije kada je reč o ekonomskom rastu?

“Prioritet je održivi rast. Najbolji održivi rast je onaj koji trasiraju sama preduzeća, a na državi je da izgradnjom institucija tržišne demokratije i merama ekonomske politike omogući dobru konkurentsku utakmicu i potpuno uključenje Srbije na evropsko i svetsko tržište.

U takvim uslovima, pokazalo bi se da je budućnost Srbije u granama koje imaju veliku dodatnu vrednost, visok potencijal za rast i unapređenje efikasnosti cele privrede, kao i prođu na evropskom i svetskom tržištu.”

 

Koji je stav Pokreta centra o rešenju kosovskog pitanja?

“Pokret centra se zalaže za rešenje koje će doneti pomirenje, stabilnost i maksimalan konstruktivan uticaj Srbije na Kosovu.

To znači da rešenje mora obuhvatati zaštitu imovinskih prava fizičkih lica i pravnih lica, autonomiju za Srbe, zaštitu kulturne baštine i pristup tržištu. Srbija ne treba da ometa razvoj Kosova na bilo koji način.

Cilj ovakve politike je da Srbija, koristeći institucionalne mehanizme konstitutivnosti Srba i ravnopravnosti srpskog jezika na Kosovu, kao i značajno ekonomsko prisustvo, ostvari maksimalnu moguću političku, ekonomsku i bilo koju drugu meku moć na Kosovu i pomogne u ekonomskom i demokratskom razvoju i izgradnji institucija.”

“Ulazak Kosova u Evropsku uniju će poništiti granice i integrisati Kosovo sa Srbijom verovatno najviše u istoriji, a bez da to proizvodi ogromne troškove za Srbiju i represiju nad većinskim/manjinskim narodom na Kosovu.”

“Mi Kosovo vidimo prevashodno kao mesto saradnje Srba i Albanaca, mesto pomirenja i mesto koje će biti istovremeno i srpsko i albansko i iznad svega mesto iz koga se ljudi neće masovno iseljavati.”

Kakvi su dalji planovi Pokreta centra – da li je na pomolu formiranje stranke?

“Da, naša obaveza prema svim našim članovima i aktivistima koji su bili u Dosta je bilo pre njegovog raspada je da ispunimo ono što im je obećano još 2016. godine i nikada nije uspunjeno – formiranje stranke, kao osnove za ozbiljan politički rad, transparentnost i pozitivnu selekciju.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *