Foto: iStock
“Nama su neophodne strane direktne investicije da bi se privreda razvijala i da bi se otvarala nova radna mesta, a kako investitori ne dolaze sami, onda treba da im dajemo pare da bi došli” – otprilike ovako izgleda dominantna ekonomska politika u Srbiji više od jedne decenije. Da li baš stvarno ne možemo bez subvencija?
Nećemo da idemo u neku visoku ekonomsku teoriju o tome da li su subvencije dobre ili ne – najveći broj ekonomista se slaže da subvencije za privlačenje investicija nisu dobra stvar. Da jesu tako dobra stvar, ove subvencije bi davale sve zemlje – i to u znatno višem iznosu nego Srbija.
Sasvim je zgodno što u Srbiji imamo dva primera politike davanja i nedavanja subvencija u jednom istom gradu: to su Fiat i Forma Ideale u Kragujevcu.
Fiat je preuzeo staru Zastavinu fabriku u kojoj se sada sklapaju novi automobili, pre svega 500l. Ali do ovo poslovnog poteza nije baš došlo samo od sebe, prvo je trebalo dobro podmazati subvencijama.
Država Srbija je dala zemljište i hale, te subvencije od 10.000 evra po radnom mestu, izuzeće od plaćanja poreza i doprinosa na zarade (oni se plaćaju, ali se refundiraju na kraju godine) i poreza na dobit, te lokalnih poreza i nameta. Ne postoji tačna cifra koliko ukupno novca je dato Fiatu za ovih desetak godina, ali pretpostavlja se da je reč o minimum 400 miliona evra.
Foto: Wikimedia Coommons
Sa druge strane, Forma Ideale je lokalna firma, nastala u Kragujevcu 1995. kao preduzetnička zanatska radnja „El En“ koja je proizvodila stolove. U početku je prodavala svoje proizvode preko drugih maloprodajnih lanaca nameštaja, a od 2001. počinje da otvara sopstvene maloprodajne objekte.
Nakon godina rasta, 2004. preregistrovana je u društvo sa ograničenom odogovornošću Forma Ideale.
Firme dovedene subvencijama imaju veće plate – dobar vic
Kao što smo već pisali, plate radnika zavise od visine produktivnosti – što je neka privreda produktivnija, to će prosečna zarada biti veća. Ovo važi i po industrijama – programeri imaju više plate od krojača jer su ljudi više spremni da plate njihove proizvode.
Međutim, važi i pravilo druge najbolje prilike: ako radnik ne može da računa na veću platu na nekom drugom radnom mestu (jer takvih prilika nema usled stanja u lokalnoj privredi), njegova plata biće niža nego što bismo pretpostavljali imajući u vidu njegovu produktivnost.
Ovo objašnjava zašto je plata radnika u istoj kompaniji Fiat u Italiji viša od njegovog kolege u Poljskoj, a njegova opet viša od kolege u Kragujevcu.
Prosečna plata u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu iznosi oko 50.600 dinara mesečno neto.
Istovremeno, prosečna plata u kompaniji Forma Ideale iznosi 48.800 dinara (podaci iz finansijskih izveštaja). Ovo nam ne govori mnogo o modalnoj (najčešćoj) zaradi, ali ipak razbija mit da su zarade u kompanijama sa višim nivoom tehnologije (dakle, ne onim koje se bave šivenjem i motanjem kablova) koje su došle u Srbiju uz subvencije veće nego u domaćim kompanijama koje subvencije videle nisu.
A šta je sa brojem zaposlenih? Fiat 2.364 radnika, a Forma Ideale 1.518. Ni u ovom pokazatelju Fiat baš ne odskače puno, iako mu je iskeširano barem 400 miliona evra.
Privlačenje subvencijama vs. preduzetnička inicijativa
Foto: iStock
Fiat i Forma Ideale su personifikacije dva suprostavljena modela ekonomskog razvoja: prvi je privlačenje stranih direktnih investicija u „strateške“ industrije koje su odredili ekonomski stručnjaci uz visoke subvencije.
Drugi je postepeni rast male domaće privrede usled preduzetničke inicijative vlasnika, od garaže do fabrike. Naizgled i jedan i drugi su uspešni: zapošljavaju približan broj ljudi uz sličan iznos zarada.
Ali ništa nije dalje od istine. Fiat uvek može da ode kada subvencije presuše ili kada pronađe novu destinaciju za sklapanje delova, njegov dolazak koštao je poreske obveznike kao „Svetog Petra kajgana“, poreze plaća malo ili nimalo a sve probleme, od inspekcija i dozvola do poreske uprave (a kako smo nedavno videli, čak i štrajka), rešava putem jednog telefonskog poziva političarima.
Sa druge strane, Forma Ideale posluje samo u Srbiji, plaća u potpunosti sve poreze, doprinose i takse, a kabinet premijera ili predsednika neće dobiti tako lako, a to sigurno nije bio slučaj dok su bili mala kompanija koja je tek rasla i širila poslovanje.
Dosta se po medijima pisalo o pozitivnoj transformaciji Kragujevca usled dolaska Fiata, od doline gladi do grada koji se razvija. A da li bi se uopšte pričalo o dolini gladi da smo imali još nekoliko kompanija tipa Forma Idaele? A zašto ih nemamo?
Želimo li više Fiata ili Forma Ideale?
Ako želimo više kompanija kao što je Fiat, odgovor je lak, jer kad je beg bio cicija: samo više para u subvencije.
Ali ako želimo više domaćih kompanija koje se osnivaju i rastu, onda se mora raditi drugačije: reformisati državnu administraciju i ukloniti bespotrebnu papirologiju, eliminisati korupciju, a od inspekcija i poreske uprave napraviti servis privrede, sudove učiniti nezavisnim i efikasnim – ukratko, od balkanskog vilajeta napraviti modernu državu.
Onda će poslovno okruženje biti dobro za sve, za strane i za domaće, za male i za velike – pa će stranci sami dolaziti bez subvencija, a domaća privreda rasti i razvijati se.
