Foto: iStock
Bez investicija nema rasta plata. Kada se pogleda trenutna situacija, investicije u Srbiji su vrlo niske kada se uporede sa drugim zemljama.
Problem nije dominantno u nedostatku domaće štednje ili visokim kamatama. Domaća štednja jeste niska (ukupan nivo štednje u bankama je oko 9,8 milijardi evra tj ¼ BDP-a), što i nije začuđujuće.
Zarade su niske i veliki deo ode na osnovne životne potrebe, postoji visok nivo nepoverenja u banke, njihovo izbegavanje i čuvanje novca u slamaricama radi sigurnosti i lakog pristupa. Ali zato je tu strana štednja – ona dolazi u Srbiju preko inostranih banaka koje posluju u Srbiji, te kao portfolio i direktne strane investicije.
U Srbiji visoke kamate zbog lošeg okruženja: sudstvo i korupcija
Kamatne stope u Srbiji su uvek više nego u razvijenim zemljama Evrope, što i nije čudo – ta razlika je premija za rizik, koja se naplaćuje za plasiranje novca u okruženje u kome imovinska prava kreditora baš i nisu dobro zaštićena – zbog sporog i neefikasnog sudstva, korupcije i pristrasnosti državnih činovnika kada posluju sa preduzećima.
Međutim, poplava jeftinog kapitala od strane Evropske centralne banke (ECB) smanjila je kamatne stope svuda, pa i u Srbiji. Pa ipak, nema viših investicija.
Nivo kamata 2010-2018. na novoodobrene investicione kredite nefinansijskim preduzećima
Izvor: Narodna banka Srbije
Glavni problem onda leži negde drugde, a to je loš privredni ambijent u zemlji.
U situaciji gde je vladavina prava misaona imenica, gde su javne institucije spore i neefikasne, gde postoji opšta preregulisanost privrednih aktivnosti propisima koji su često nedorečeni ili međusobno suprotstavljeni i gde političke partije upravljaju javnim preduzećima kao političkim feudima, a gde se radno mesto u javnom sektoru dobija preko partijske knjižice a ne preko konkursa, to i nije nešto bi trebalo da nas začudi.
Savamala: suspendovana pravna država
Slučaj Savamale, u kojoj je u potpunosti suspendovana pravna država, a banditi srušili do temelja objekte nekoliko preduzeća uz aktivnu ili pasivnu saradnju gradskih vlasti i policije, dosta govori. Nešto kasnije je protiv-pravno ponašanje ponovljeno, doduše u rukavicama tj. bez noćnog rušenja, opet u Savamali, kada su konfiskacijom oteti objekti jednog drugog privrednog preduzeća.
Ako u nekoj zemlji imovina nije fizički zaštićena, pa je neko može oteti ili uništiti, ako sudovi ne štite poštene preduzetnike već kriminalce, nemojte da se čudite što će u takvoj zemlji malo ko biti spreman da investira.
Zbog toga, ako želimo da imamo veće plate, neophodno je da se povećaju investicije, pre svega domaće, neophodno je da se dostigne minimalno prihvatljiv nivo vladavine prava, da državne institucije poštuju zakone, a da sudstvo sudi \’\’ni po babu ni po stričevima\’\’.