U raspravama o tome da li neko preduzeće treba da bude u državnom ili privatnom vlasništvu često se poteže argument: „ali postoji uspešno državno preduzeće, to znači da sva državna preduzeća mogu da budu uspešna“, te da ih shodno tome ne treba privatizovati ili da ih treba vratiti pod državnu kontrolu.
Ovaj argument počiva na induktivnom zaključivanju koje ima svoje mane. Tako je i čuvena induktivna ćurka Frensisa Bejkona sve do Božića mislila da joj je farmer najveći prijatelj jer je stalno dolazio i donosio hranu, te je branio od lisice. Ali onda je osvanuo Božić, a farmeru su na ručak došli unuci.
Umesto toga, treba da se posvetimo malo deduktivnom zaključivanju – dakle da sud ne donosimo na osnovu dva ili tri uspešna primera državnih preduzeća (pošto se na svaki od njih može naći nekoliko desetina primera neuspešnih) već na osnovu nekih malo većih pokazatelja. Dakle, ne znači da nije moguće da postoji uspešno državno preduzeće, već da u proseku državna preduzeća nisu efikasna kao privatna preduzeća.
Firme koje se najčešće spominju kao kontrargument su sve kotirane na berzi
Kao primeri uspešnih kompanija u državnom vlasništvu najčešće se spominju Telenor (54% Republika Norveška i 5% državni investicioni fond koji upravlja penzionim fondom) i Telekom Austrija (25% vlasnik Republika Austrija).
Da bi se neka firma kotirala na berzi, ona mora prvo da ispuni prilično rigorozne standarde finansijskog izveštavanja. Preduzeće mora da objavljuje svoje poslovne i finansijske izveštaje, da bi na osnovu toga investitori mogli da donese svoje poslovne odluke – da li kupovati ili prodavati njihove akcije.
Samim tim, državne kompanije koje se listiraju na berzi su među najboljim kompanijama, tako da je poređenje njih sa drugim državnim kompanijama isto kao porediti ferari i juga – i jedno i drugo je auto na četiri točka, ali se iz aviona vidi šta je bolje.
Uspešne strane državne firme su kod nas da prave pare, ne da udovoljavaju domaćim političarima
Često se daje primer NIS-a kao primer uspešne državne kompanije, pošto je on većinski u vlasništvu Gazproma, koji je većinski u vlasništvu ruske države. Republika Srbija je takođe, iako manjinski, drugi najveći akcionar u NIS-u.
Zanimljivo je da je NIS, iako prikazivan kao zlatna koka, zapravo proizvodio ozbiljne gubitke pre nego što je bio prodat ruskim partnerima. Kako je Gazprom došao u Srbiju da zarađuje pare, a ne da ispunjava političke naloge srpskih partija, tako je i NIS gotovo preko noći postao profitabilna firma.
Ali poslovanje Gazproma u Rusiji može se opisati svakakvim izrazima, ali uspešnim baš i ne:
Njegova kapitalizacija je 2008. iznosila 367 milijardi dolara, da bi 2017. iznosila tek 50 milijardi.
Svi uspešni primeri dolaze iz razvijenih zemalja
Svi primeri uspešnih državnih kompanija dolaze iz razvijenih zemalja. Te zemlje se od Srbije razlikuju po mnogo čemu, a po onome što je za ovu temu veoma važno je nivo korupcije, vladavine prava, slobode medija, nezavisnog pravosuđa i efikasne državne administracije.
Bez slobodnih medija nije moguće pisati i širiti informacije o zloupotrebama do kojih dolazi u poslovanju preduzeća u državnom vlasništvu. Da nije bilo Insajdera, da li bismo ikada saznali da su iznajmljene mašine u Kolubari radile više od 24h dnevno?
Sloboda medija u Srbiji i odabranim zemljama: viša vrednost znači manju slobodu medija
Izvor: Freedom House
Bez nezavisnog pravosuđa i vladavine prava nije moguće kazniti prestupe do kojih može da dođe prilikom poslovanja državnih preduzeća. Ako pak, političke partije kontrolišu pravosuđe, kao što kontrolišu i direktora državnog preduzeća, onda je potpuno jasno da se stvorilo vrzino kolo koje je nemoguće rasplesti.
Vladavina prava u Srbiji i odabranim zemljama
Izvor: World Justice Project
Ovo sve dovodi do okruženja u kome je korupcija ili periodična ili endemska. Korupcije, kao i korova, ima svuda, samo što se za razliku od razvijenih evropskih zemalja, u Srbiji korov zaliva.
Korupcija u Srbiji i odabranim zemljama – viša vrednost znači manju percepciju korupcije
Izvor: Transparency International
Pored toga, neophodna je i efikasna, profesionalna i nezavisna državna administracija, koja treba da omogući pravu kontrolu nad menadžmentom državnih preduzeća. Srbija se, nažalost, i pored mnogih javnih reformi, u ovoj oblasti nalazi daleko od poželjne situacije.
Efikasnost administracije u Srbiji i odabranim zemljama
Izvor: Svetska banka
Kao što iz grafikona možemo da vidimo, Srbija stoji veoma loše sa osnovnim preduslovima koji bi omogućili pojavu uspešnih državnih preduzeća. Dodatni problem jeste u tome što se sposobna državna administracija i nezavisnost pravosuđa ne mogu izgraditi preko noći, već je za njihov nastanak neophodno mnogo vremena: decenije ili generacije.
A do tada, ako želimo državna preduzeća, moraćemo da uživamo u poslovnim bravurama partijskih aparatčika.
‘);
