Rad, rad, rad i samo rad. Najveći broj nas mora da radi da bi preživeo i priuštio sebi i našim najbližima ono što nam čini zadovoljstvo. Kada radimo poštujući propise, mi na prihode od rada plaćamo poreze i doprinose.
Dok u nekim drugim zemljama poslodavac i radnik, kada pregovaraju o plati, pričaju o bruto iznosu, kod nas je gotovo uvek u pitanju neto iznos plate – ona suma koju nosimo kući. Usled toga većini ljudi ostaje nejasno koliko zapravo država opterećuje plate.
Kolika je prosečna plata u Srbiji (na stranu tema da li je prosečna plata dobar ili loš pokazatelj standarda života)?
Neto 50.000, bruto 2 preko 80.000 dinara
Statistika kaže da je neto plata 50.377 dinara u maju 2018.
Ali ovo nije sve, statistika takođe kaže da je bruto plata veća i da iznosi 69.684 dinara. Razlika je u porezu na dohodak i socijalnim doprinosima koji se plaćaju na teret radnika.
Međutim, ni ovo nije sve, pošto i poslodavac mora da plati dodatne socijalne doprinose, pa je ukupna prosečna plata (ono što se često u žargonu čuje kao Bruto 2) u Srbiji 82.511 dinara. Ovo je mnogo više nego što je ono što se zaista odnese kući, zar ne?
Ali tako je svuda, nije samo kod nas! Hajde da prođemo malo kroz ove argumente.
Na prvi pogled deluje da Srbija ne iskače u odnosu na druge zemlje po fiskalnom opterećenju zarada. Blizu smo proseka, kaže statistika.
Opterećenje zarada u zemljama jugoistočne Evrope, izvor: Ernst and Young / KPMG
To jeste tačno, ali ima zemalja koje su nam geografski bliske a gde je opterećenje značajno niže, kao što su Albanija ili Bugarska. One su nam bliže i po nivou ekonomskog razvoja nego npr. Mađarska ili Slovenija.
Opterećenje na zarade u Srbiji je previsoko, a nema toliko poreskih olakšica kao u drugim zemljama
Drugi problem jeste što veliki broj zemalja u Evropi ima sintetički sistem oporezivanja dohotka – to znači da se svi prihodi sakupe na jedno mesto, a potom se uračunaju olakšice, pa se naplati porez po određenoj stopi. Kod nas se porez na dohodak (ne računajući onaj godišnji, koji plaća samo mali broj srećnika sa veoma visokim platama) posmatra kao porez na zaradu jer je iz bruto plate isplaćuje poslodavac.
Zbog toga inače samo preduzetnici, menadžeri i računovođe imaju svest o tome da plaćaju porez. Ove zemlje uglavnom imaju visoka poreska oslobođenja na određeni nivo dohotka koji se smatra minimumom, pa još oslobođenja vezana za broj članova porodice koji su izdržavana lica (uglavnom decu), pa je pravo opterećenje zarade u tom slučaju značajno niže. U Srbiji to uglavnom ne važi.
Evo ovde jednog primera: uporedite poresko opterećenje pojedinca koji radi za prosečnu zaradu i par sa dvoje dece gde jedan supružnik radi za prosečnu zaradu, a drugi je nezaposlen:
Izvor: OECD
Da li i sada deluje da je opterećenje zarada u Srbiji isto?
