Foto: iStock
Psihologija, ali i društvene nauke generalno, u poslednje vreme nalaze se u problemu.
Zaključci mnogih psiholoških eksperimenata su u najmanju ruku postali sumnjivi, što zbog otkrivenih manipulacija u toku istraživanja, što zbog toga što ponavljanja eksperimenata pod identičnim uslovima ne daje iste rezultate. Svest o ovim problemima izazvala je pravu lavinu preispitivanja dosadašnjih saznanja iz psihologije.
U nastavku će biti predstavljeno pet uticajnih, ali istovremeno i spornih, psiholoških eksperimenata:
1. Stenfordski zatvorski eksperiment
Foto: Flickr
Američki psiholog Filip Zimbardo želeo je da simulira odnose u zatvoru podelivši učesnike na čuvare i zatvorenike. Cilj je bio ispitati na koji način superiorni položaj čuvara, kao i podređeni položaj zatvorenika, utiču na ponašanje jednih prema drugima. Rezultat ove simulacije bio je šokantan: eksperiment je morao biti prekinut ranije nego što je planirano zbog surovosti i okrutnosti čuvara prema zatvorenicima.
Međutim, ovaj popularni eksperiment je ozbiljno doveden u pitanje sumnjama da je Zimbardo zapravo davao instrukcije čuvarima da budu okrutni, kao i da je veliki deo onoga što se dešavalo u eksperimentu bila gluma.
Zimbardo je pokušao da pokaže da uniforma i moć utiču na to da psihički zdrav i neproblematičan čovek postaje okrutan preko svake mere. To verovatno jeste slučaj. Najbolji primeri su fašistički i komunistički režimi dvadesetog veka. Međutim, problematično je takve tvrdnje zasnivati na kontroverznim psihološkim eksperimentima.
2. Robers Kejv eksperiment
Psiholog Muzafer Šerif bavio se pitanjima sukoba i saradnje između grupa. Da bi podrobnije ispitao ove odnose, organizovao je kamp u nacionalnom parku “Robers Kejv”, gde je tinejdžere koji su učestvovali podelio u 2 grupe. Podsticanjem takmičenja između grupa razvilo se neprijateljstvo, ali su dve grupe bile spremne na saradnju kada je postojao zadatak koji su mogli jedino zajedničkim snagama ispuniti.
Međutim, postoje ozbiljne sumnje da je Šerif pre ovog eksperimenta već sproveo veoma sličan eksperiment u kojem nije došlo do neprijateljstva između dve posmatrane grupe. Šerif je čak pokušavao da isprovocira takav sukob raznim podvalama u cilju da grupe optuže jedna drugu za sabotažu, ali mu nije uspelo. Ovaj prvobitni eksperiment ostao je u senci, jer nije odgovarao Šerifovim pretpostavkama o grupnom ponašanju.
Zaključak je sličan onom u prethodnom primeru: stvari su veoma komplikovane. Takmičenje oko retkih resursa i grupni identitet verovatno doprinose neprijateljstvima između grupa, ali problematično je na osnovu ovakvih eksperimenata izvlačiti bilo kakvu pravilnost i naučno utemeljenje.
3. Efekat “Florida”
Učesnici u ovom eksperimentu podeljeni su u dve grupe. Zadatak im je bio da, od ponuđenih reči, sastave smislene rečenice. Jedna grupa je kao opcije imala reči koje asociraju na starost: usamljen, bore, Florida (asocijacija na penzionerske dane u SAD), star itd. Druga grupa je kao ponuđene imala reči bez neke jasne asocijacije.
Kada su učesnici napuštali prostorije nakon izvršenog zadatka, primećeno je da je jedna od grupa hodala sporije – ona koja je u zadatku imala reči koje asociraju na starost. Zaključak je da reči kojima smo izloženi imaju veliki uticaj na naše ponašanje. Samo pominjanje pojmova koji asociraju na starost čini da se ponašamo u skladu sa tom asocijacijom.
Međutim, ovaj eksperiment je više puta ponovljen, a rezultati nisu ukazivali na razliku u ponašanju između dve grupe učesnika. Ukoliko se eksperiment ponovi pod istim uslovima, a dobije se drugačiji rezultat, pitanje je da li nam prvobitni eksperiment išta dokazuje?
4. Uticaj izraza lica na emocije
Nemački stručnjaci su sproveli istraživanje gde su učesnicima, podeljenima u dve grupe, predstavljali humorističan sadržaj. Razlika između grupa se sastojala u tome što je jednoj zadatak bio da drži olovku zubima, simulirajući osmeh. Druga grupa je držala olovku usnama, što im je davalo ozbiljan izraz lica.
Učesnici koji su držanjem olovke u zubima simulirali osmeh ocenili su sadržaj kao zabavniji i komičniji od druge grupe. Ovaj rezultat nam govori da izraz lica ima veliki uticaj na same emocije. Ukoliko se namerno smejemo, ocenićemo sadržaj kao zabavniji.
Međutim, problem je u sledećem: istraživanje je ponovljeno, i nije dalo pomenute rezultate. Ponovljeno je još jednom. I još jednom. I tako 17 puta, sa generalnim zaključkom da je nemoguće naći pouzdanu vezu između izraza lica i emocija izazvanih njime.
5. Moralni podsetnik i nemoralno ponašanje
Poznati psiholog Den Arieli u svojoj knjizi navodi da, kada se ispitanicima omogući da varaju na testu, oni će to raditi ređe ukoliko im se pre testa skrene pažnja na moralno ponašanje. Učesnici su u eksperimentu podeljeni na dve grupe, sa ciljem da reše što više matematičkih zadataka. Za svaki rešeni zadatak dobijali bi novčanu nagradu. Broj rešenih zadataka bi saopštavali usmeno, a sam test bi bio uništen- to im je omogućavalo da saopšte lažne rezultate i zarade više novca.
Grupa od koje je pre testa traženo da se priseti Deset zapovesti (moralni podsetnik), u manjoj je meri varala na testu. Ono što je zanimljivo je da su ponovljeni eksperimenti dali potpuno suprotan rezultat. Grupa koja je dobila moralni podsetnik imala je više rešenih zadataka, što implicira da je u većoj meri varala od grupe bez moralnog podsetnika.
To ne znači da su psihološka istraživanja bezvredna, samo da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo
Na kraju, sve ovo nikako ne znači da je psihologija bezvredna nauka, niti da su zaključci navedenih eksperimenata nužno pogrešni. Predstavljeni primeri nam zapravo pokazuju koliko je teško i komplikovano baviti se ljudskim ponašanjem. Takođe nam pokazuju da psihologija napreduje: da preispituje svoja dosadašnja saznanja i da usavršava razumevanje oblasti kojima se bavi.
Imajte to na umu sledeći put kada u dnevnoj štampi pročitate da su “naučnici nešto utvrdili”.
