Lokalni front osnovan je u Kraljevu kao pokret koji okuplja građane nezadovoljne društveno-političkom situacijom u svom gradu. Formirali su listu za lokalne izbore i 2016. godine ušli u Skupštinu grada Kraljeva.
Razgovarali smo sa Nikolom Adžićem, članom i odbornikom u lokalnoj skupštini, o njihovom programu, generalnom stanju politike i opozicije u Srbiji kao i daljim planovima Lokalnog fronta.
Koja ideja je okupila Lokalni front?
Lokalni front je nastao iz potrebe da se artikuliše nezadovoljstvo građanki i građana kako vlašću, tako i opozicijom. Rešili smo da se više ne žalimo na vlast i stanje kako u Kraljevu tako i u celoj Srbiji, na beznađe, odsustvo alternative na opozicionoj sceni, da sve ono što pričamo i slušamo na tribinama, druženjima i na Tviteru pretočimo u političko delovanje kroz građanski pokret.
Dakle, shvatili smo da nema ko drugi – moramo sami da ukazujemo na probleme u lokalnoj zajednici, da ih na neki način rešavamo, da ne ćutimo na slučajeve korupcije, bahatosti i da, u krajnjoj liniji, pokušamo da na sve to utičemo i da promenimo – da afirmišemo jedan zaboravljeni način oblikovanja političkog života jedne zajednice – participativnu demokratiju. Iz toga je proizašlo samoorganizovanje građana i ulazak u političku arenu kako bi se stvari pomerile sa mrtve tačke. Pokazali smo da politika nije samo rezervisana za tradicionalne partije, već i za građane, grupe i udruženja koja žele da utiču na donošenje odluka.
Uspeli ste da artikulišete i odgovorite na potrebu za novim licima u politici. Da li je to recept i za republički nivo?
Politika se u Srbiji odavno percipira kao nekakva loša stvar, delatnost kojom se bave samo nemoralni, korumpirani ljudi, željni moći i javnog novca. Ovo mišljenje jeste posledica delovanja političkih elita u poslednjih 30 godina.
Tačno je, srpskoj politici nedostaju nova lica. Ali se postavlja pitanje u kakvim političkim organizacijama ti ljudi treba da deluju. Da li ta nova lica žele da uđu u okoštale političke entitete koji se izdaju za opozicione, a koji su opterećeni time što su vršili vlast i danas nose breme loše uprave, nerešenih afera, koruptivnih radnji i sl. Ili da uđu u partije vlasti, koje više liče po ustrojstvu na nekakve vojne organizacije, koje sada kreiraju te iste afere, zloupotrebljavaju javne resurse, legalizuju korupciju, kupovinu diploma, partokratiju i sl.
Građanski pokreti, samim tim i Lokalni front, jesu jedan nov način političkog i građanskog organizovanja, bolje reći samoorganizovanja, koji su i nastali kao reakcija na sve ove nesavršenosti aktuelnog partijskog i političkog života Srbije.
Radikalno se moraju reformisati tradicionalne partije, ceo izborni, pa i društveni sistem. Politika mora da bude dostupna svakome, ona mora da pruži svakom priliku da iznese svoj stav i da se bori za svoja prava i učestvuje u donošenju odluka koje ga se tiču. To su preduslovi za veću participaciju mladih, pa i svih građana u politici.
Da li ste isključivo vezani za Kraljevo ili sarađujete i sa drugim (lokalnim) pokretima ili strankama?
Lokalni front postoji više od tri godine i na samom početku je organizovao tribine, performanse, proteste ukazujući na opšte društvene probleme u Srbiji. Delovali smo kao svojevrsna grupa za pritisak. Onda smo odlučili da je neophodno da delujemo kroz sistem, da pokušamo da institucionalno menjamo stanje u svom gradu, da politiku približimo građanima, da ih zainteresujemo za probleme u zajednici i da im damo priliku da učestvuju u donošenju rešenja. Otuda ideja za izlazak na lokalne izbore u Kraljevu.
Mi već uveliko sarađujemo sa sličnim inicijativama u drugim gradovima: Nišu, Beogradu, Valjevu, Požegi, Novom Sadu… Ideja je da se zajednički deluje kada su u pitanju problemi imanentni svim lokalnim zajednicama. Iz te saradnje je nastao Građanski front, koji omogućava koordinaciju i saradnju, ali i zadržavanje autonomije pokreta i inicijativa.
Šta vidite kao najveći politički problem sa kojim se Srbija trenutno suočava?
Dosta se u medijima i na društvenim mrežama govori o ekonomskim problemima. Ali, možda je najveći politički i društveni problem danas odlazak ljudi iz zemlje i politička apatija u kojoj su oni koji ostaju u njoj.
Jedan od najvećih izazova danas je zainteresovati ljude za politiku, za bavljenje stvarima od zajedničkog interesa. Teško je građanima objasniti da je moguće uticati na stvari koje nas se neposredno tiču.
Svedoci smo ogromnog iseljavanja stanovništva iz unutrašnjosti. Kraljevo je umirući grad – negativan prirodni priraštaj i ogromna stopa iseljavanja. Nema perspektive. Od 47 ljudi koji su bili na listi Lokalnog fronta na lokalnim izborima četvoro se trajno iselilo iz Srbije.
Ostaje nam da se zapitamo – ko će da reformiše Srbiju? Hoće li, sa ovakvim tendencijama, Srbija uopšte opstati za 50 ili 100 godina? To su ključna pitanja.
Koji su izazovi opozicije u Srbiji?
Već je rečeno da je jedan od većih problema današnje opozicije okoštala struktura tradicionalnih partija, unutrašnji otpor reformisanju i nedostatak akcije i ideja.
Građanski pokreti su i nastali kao reakcija na to, preuzimajući ulogu tradicionalnih stranaka i sprovodeći političke akcije, dok se partije i dalje bave same sobom i dele.
Konkretni programi ozbiljnih reformi, jasni stavovi o svim političkim pitanjima, nova lica, udruživanje na vrednosnim, a ne na „Ua, Vučić“ principima i konkretna politička akcija su recept za ozbiljno opoziciono delovanje danas.
Da li treba da dođe do ujedinjenja opozicije i u kom obliku?
Opozicioni subjekti treba da shvate da jeste važno da sarađuju i ukrupne opozicionu političku ponudu, ali da samo po sebi to nije dovoljno. Važno je na kojim će se to osnovama uraditi, važno je iza koje platforme će se okupiti. Nije dovoljno da ta platforma bude „Dole, Vučić“ i „mi smo pristojniji, obrazovaniji“, pa samim tim smo dovoljna alternativa. Neophodno je da se to pokaže konkretnim predlozima, onda unutrašnjim reformama, demokratskim procesima u tim organizacijama, kao i konkretnim akcijama. Nije dovoljno da se sa građanima razgovara samo u kampanjama.
Još jednom, ujedinjenja u političke blokove moraju da budu na vrednosnim principima. Niko ne spori eventualnu saradnju između tako vrednosno formiranih blokova povodom određenih pitanja. Ali ne treba ni potcenjivati građane i nuditi im politički galimatijas kao spas.
Možeš li da nam približiš ekonomski program LF?
Lokalni front je predstavio svoj politički program kada je objavio da će učestvovati na lokalnim izborima 2016. godine. Taj program je specifičan, jer se odnosi na lokalni nivo.
Jedna od glavnih tačaka programa jeste veće učešće građana kao i njihovih udruženja u političkom životu lokalne zajednice, a i šire. Želimo da uvedemo novu dimneziju odlučivanja, participativnu demokratiju, koja bi paralelno sa predstavničkom, unela novu dinamiku u društvene procese. Neophodno je da građani budu uključeni u donošenje odluka o prioritetima ulaganja u lokalnu infrastrukturu, da se uključe u rad mesnih zajednica, izradu budžeta, da identifikuju probleme sa kojima se suočavaju i da se sami uključe u njihovo rešavanje.
Građani moraju da budu mnogo bolje informisani o radu lokalih organa, neophodna je veća fiskalna transparentnost, koja će se jednim delom ogledati kroz donošenje “građanskog budžeta“ gde će na pojednostavljen način biti prikazane informacije o trošenju javnog novca.
Lokalna samouprava nema veliku ekonomsku samostalnost. Skoro trećinu budžeta grada Kraljeva predstavljaju transferna sredstva Republike. Ali hitno treba da se promeniti način odlučivanja o prioritetima kada su u pitanju infrastrukturni projekti, koji se danas biraju po nahođenju trenutnih vladajućih aktera i po meri njihovih koalicionih sporazuma.
Potrebno je podići transparentnost kreiranja i realizacije budžeta i trošenja sredstava, promeniti način dodele sredstava medijima i udruženjima građana, obezbediti monitoring realizacije javnih nabavki i trošenja sredstava namenjenih specijalizovanim i raznim drugim uslugama, a koja su dokazano korišćena za finasiranje vladajuće partije itd.
Jedna od važnih tema u Kraljevu jeste socijalna politika. Kraljevo je ekonomski devastiran i socijalno zapušten grad i svake godine Centar za socijalni rad ima 1000 novih korisnika. Potrebno je formirati nove instucije i doneti okvir za korišćenje sredstava koje nam Republika daje za socijalnu zaštitu, a ne da im vraćamo polovinu, jer nismo imali kapaciteta da ih utrošimo, kao što je danas slučaj.
Potrebne su temeljne reforme lokalnih javih preduzeća i ustanova. To su danas najobičnie političke institucije, lišene svakog poslovnog obeležja, principa efikasnosti, bez jasno određenih priroteta i planova razvoja, sa osrednjim učincima u poslovima zbog kojih su i osnovane. Upravljanje ovim entitetima je podeljeno partijskim i koalicionim sporazumima, dodeljeno često nekvalifikovanim ljudima, kojima oni služe za zapošljavanje partijskog kadra i izvlačenje novca.
Da li imate uzore – intelektualne, ideološke ili u vidu drugih pokreta u svetu?
Nismo tražili uzore u drugim pokretima, naročito ne u pojedincima. Želimo da na jedan nov način iskažemo naše stavove i izborimo se za definisane ciljeve. To ne znači da smo isključivi, već se radi o merilu po kojem tražimo buduće partnere.
Iznad svega držimo do svoje autonomije.
Kako ste rešili organizaciona pitanja – da li LF ima vođstvo i organe?
Lokalni front nema formalnu strukturu, vođstvo i organe. Naravno, prilikom osnivanja smo morali, zbog zakonskih propisa, da i to definišemo, ali to nije od značaja u svakodnevnom radu.
Ne postoje članske knjižice i slično. Lokalni front čini svaki pojedinac koji hoće da se bori u skladu sa principima za koje se zalažemo.
Takođe, formirali smo stalne timove za različite oblasti, a neke formiramo i ad hoc za pojedina stručna pitanja.
Koji su dalji planovi Lokalnog fronta?
Nastavićemo našu institucionalnu borbu u gradskom parlamentu Kraljeva, ali i razgovore sa građanima, saradnju sa partnerskim organizacijama, sve u cilju normalizacije političkog života, realizacije zacrtanih ciljeva i stvaranja kredibilne i ozbiljne alternative političkoj pošasti koja sebe naziva vlašću.