Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock – mbolina / Medija centar Beograd


Pitanje prava LGBT populacije je jedno od onih koja naizgled polarizuju javnost. Ljudi imaju tendenciju da uprošćavaju svet oko sebe kako bi ga lakše razumeli, pa se stavovi o ovoj temi često svrstavaju u jedan od dva „tabora“ – liberalni i konzervativni.

Međutim, kao što se razmišljanja unutar načelne liberalne orijentacije međusobno razlikuju, tako i konzervativno stanovište ima svoje varijacije.

Želeli smo da detaljnije ispitamo stavove ličnosti koje veći deo javnosti percipira kao konzervativne. U nastavku su njihovi odgovori na pitanja o Prajdu, gej braku i usvajanju dece.

 

1. Šta mislite o održavanju Parade ponosa (Prajd) u Beogradu?

Čedomir Antić, Napredni klub:


„Mislim da je to pravno a ne ideološko pitanje. Naš ustav predviđa pravo u potpunosti slobodnog izražavanja mišljenja, slobodu kretanja i demonstracija. Da ovo pitanje nije od početka koncipirano kao provokacija potekla iz dela elite neprijateljski nastrojene prema čitavom jednom narodu koji živi u Srbiji, problemi bi bili mnogo manji. Svakako ne bi ni došlo do sasvim bizarne simbioze ekstremista (onih koji organizuju gej paradu a sami nisu homoseksualci i drugih sa krajnje desnice koji na scenu mogu da stupe samo ako pokušaju da prekinu takav skup), koja je nestala onda kada je SNS došla na vlast i kada su ti podzemni, na prvi pogled nevidljivi uzroci svakogodišnjih kriza, izgubili značaj.“

Sanda Rašković Ivić, Narodna stranka:

„Nemam nikakav odnos prema Paradi ponosa i citirala bih Jovana Ćirilova koji je rekao “ne razumem na šta ponos”. To je drugačija seksualna orijentacija – homoseksualna. Moram reći da ne osećam nikakav ponos što sam heteroseksualna i nemam potrebu da zbog toga šetam. Istina, homoseksualci su manjina i u smislu nekih manjinskih prava oni osećaju potrebu da se za svoje prihvatanje izbore. Jedna šetnja neće mnogo promeniti.“

Ljiljana Smajlović, Udruženje novinara Srbije:

„Mislim da država mora da omogući građanima koji žele Paradu ponosa da takvu paradu i organizuju i da u njoj bezbedno učestvuju. I to bez obzira na nerazumevanje ili protivljenje okoline. To je pitanje stepena političkih sloboda u jednom društvu.“

Nikola Tanasić, Nova srpska politička misao:

„Naglašavam da svaki građanin ima pravo na javni protest oko bilo koje političke ili kulturne teme koju smatra relevantnom, kao i da niko nema pravo da ugrožava njihovu fizičku bezbednost i zdravlje na tim protestima, ali „Parade ponosa“ ne podržavam. Smatram da je njihov jedini cilj polarizacija društva i promocija kolonijalnog diskursa u kome se strane kulturne vrednosti kroz fizičko nasilje nameću građanima Srbije, pri čemu ne samo da se ne vodi računa o dobrobiti zajednice, nego čak ni o interesima ljudi čija se prava tu navodno štite. „Parade“ nisu zamišljene da štite ugrožene grupe, već da promovišu jednu kolonijalnu ideologiju. Postoje mnogo bolji načini da se zaštite građanska prava LGBT zajednice.“

 

2. Kakav je vaš stav o legalizaciji istopolnih brakova?

Čedomir Antić, Napredni klub:

„Svakako postoji potreba za pravnom ravnopravnošću svih građana. Ideje da bi brak homoseksualaca trebalo da u svemu ima istu formu kao i brak muškarca i žene smatram bizarnom nepotrebnošću. Slično je i sa tezama da crkva treba da prihvati i uključi u svoje učenje gej ideologiju.“

Sanda Rašković Ivić, Narodna stranka

„Zalažem se da se za homoseksualne parove izjednače prava na nasleđivanje imovine, penziju i slično. To još nije do kraja urađeno ni kod heteroseksualnih parova koji zive u izvanbračnoj zajednici.“

Ljiljana Smajlović, Udruženje novinara Srbije:

„Podržavam legalizaciju. Nema dobrog razloga da se to pravo uskraćuje istopolnim zajednicama. Tu treba primeniti princip jednakosti prava građana pred zakonom. Time hoću reći da to ne smatram pitanjem koje se mora rešavati referendumom. Princip je usvojen i već postoji. Većinsko raspoloženje ni u demokratiji nije uvek valjan argument. O nekim smo se temeljnim principima već dogovorili i na njima se naše društvo zasniva. Uzmite, primera radi, smrtnu kaznu. Ogorčeni sam protivnik smrtne kazne i bila bih ogorčena eventualnom odlukom da se to pitanje rešava na referendumu, jer mislim da bi na takvom referendumu pobedila smrtna kazna. A ja odričem državi pravo da donosi takve odluke.“

Nikola Tanasić, Nova srpska politička misao:

„Pitanje „istopolnih brakova“ je apsurdno, jer je u pitanju izvrtanje same reči „brak“, koja podrazumeva ritualnu porodičnu zajednicu muškarca i žene, i osnovnu ćeliju porodice. To je pojava poput „veganske šnicle“. Niko ne može zabraniti vegetarijancima da jedu šta hoće, ali oni nemaju pravo da zahtevaju da se to što jedu zakonski proglašava ili reklamira kao „meso“ ili „šnicla“, jer to jednostavno nisu. Građani Srbije su slobodni da stupaju u seksualne veze kakve hoće, njihovi seksualni partneri sa njima mogu da žive, mogu i da naslede njihovu imovinu (preko testamenta). Država nema nikakav interes da se upušta u povlađivanje zahtevima da se srpski jezik i pravne prakse uteruju u šablone lažne političke korektnosti.“

 

3. Da li mislite da istopolnim parovima treba omogućiti usvajanje dece?

Čedomir Antić, Napredni klub:

„Mislim da ne treba. Siguran sam da će jednog dana tako nešto biti omogućeno, ali to se protivi vrednostima slobode, ravnopravosti i prava deteta.“

Sanda Rašković Ivić, Narodna stranka:

„Usvajanje dece je delikatan problem. Koliko mi je poznato samci, muškarci ili žene, ne mogu usvajati decu. Svojevremeno je dato obrazloženje da je za podizanje deteta i njegov psihološki razvoj neophodno da postoje majka i otac. Isto se odnosi i na usvajanje dece kod homoseksualnih parova, dakle samo dva oca ili dve majke umesto roditeljskog para, za podizanje deteta nisu dovoljne jer se može javiti konfuzija identiteta u glavi deteta.“

Ljiljana Smajlović, Udruženje novinara Srbije:

„Da, pod jednakim uslovima kao i drugima. Znam da postoje argumenti da je usvojenoj deci dovoljno teško da budu prihvaćena od vršnjaka i okoline i bez dodatnog tereta koji može da proistekne iz saznanja da s u im roditelji u istopolnom braku. Svejedno mislim da je važnije da što je moguće više dece odrasta u kućnom domu, uz ljude koji mogu da im se zaista posvete, u sredini koja je najsličnija moguća porodici u kakvoj se većina dece rađa.“

Nikola Tanasić, Nova srpska politička misao:

„Nisam detaljno upućen u tu problematiku, ali je za mene to pitanje isto kao pitanje da li samci imaju pravo da usvajaju decu (samci mogu imati ljubavnike bilo kog pola, ali nemaju supružnika). Nisam sklon histeričnoj reakciji na takvu mogućnost, ali smatram da bi odluka o tome morala biti doneta na osnovu temeljno sprovedenih i ideološki neostrašćenih istraživanja o tome kako se razvijaju deca u uslovima odsustva očinske, odnosno majčinske figure. Mislim da je tu seksualna orijentacija manji problem od nekih drugih objektivnih okolnosti.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *