Ulazak Srbije u Evropsku uniju je već dugo na dugačkom štapu. Uprkos konstantnom prisustvu tema o EU u domaćim medijima, proces otvaranja poglavlja i napretka teče relativno sporo.
Postoji sasvim realna mogućnost da 2025. ne bude ta godina, a možda ni 2040. Kako stvari stoje, nije nemoguće da nikada i ne uđemo u EU – u ovom trenutku je teško zamisliti, recimo, usaglašavanje sa svim deklaracijama EU, uključujući one o Ukrajini i sankcijama Rusiji (što poglavlje 31 zahteva od članica).
No, čak i da Srbija ne postane članica Evropske unije, činjenica je da smo, bar kada su ekonomski odnosi u pitanju, najviše povezani upravo sa EU.
Iz EU stiže skoro 14 puta više investicija nego iz Rusije
Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2017. je iz kompanija zemalja EU stiglo 1,84 milijarde evra, a od toga najviše iz Holandije – 491 milion evra.
Strane direktne investicije iz Rusije u našu zemlju iznosile su 134 miliona evra – približno isto kao iz Mađarske (126), a skoro 14 puta manje nego iz EU.
Teza o Srbiji kao zemlji na raskršću Istoka i Zapada ima smisla jedino ako govorimo o protivrečnim izjavama i nastupima predstavnika vlasti. Kada tu raspravu pomerimo na polje ekonomije i konkretnih podataka, jasno je gde stojimo.
11 puta više izvozimo u EU nego u Rusiju
Ukupan obim trgovine sa zemljama EU iznosi 24,9 miljardi američkih dolara (podaci RZS), od čega je uvoz 13,69 a izvoz 11,22 milijarde.
Poređenja radi, svake godine u Rusiju izvezemo robu vrednu 995 miliona dolara a uvezemo 1,59 miljardi (ukupno 2,6 milijardi), dok su u slučaju Kine te cifre 62 miliona i 1,8 milijardi američkih dolara (1,9 milijardi).
Ukupan obim trgovine sa zemljama EU je, dakle, 9,65 puta veći nego sa Rusijom i 13,61 puta veći nego sa Kinom.
Značajna grupa sa kojom trgujemo su i članice CEFTA sporazuma (Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i UNMIK u ime Kosova) sa kojima obim trgovine iznosi 3,9 milijardi američkih dolara – više i od Rusije i od Kine a manje od EU. Naravno, jasno je da se većina članica CEFTA kreće ka članstvu u EU.
Od ljudi koji napuštaju Srbiju, 8 od 10 bira Zapad
Prema zvaničnim
podacima Ujedinjenih nacija, procenjeno je da se iz Srbije u periodu između 1990. i 2017. godine iselilo 708.804 osobe. Od ukupnog broja, čak 79% posto emigriralo je u Zapadnu Evropu (562.352).
Najviše građana Srbije odabralo je Nemačku za destinaciju – 428.334 ili 60,4%, a potom Austriju – 107.506 ili 15%.
Zanimljivo je da je u Sloveniju, takođe članicu EU, emigriralo 24.825 ljudi.
Za Rusiju nisu dostupni podaci, ali je izvesno da je taj broj manji, imajući u vidu da čak 79% naših sugrađana bira Zapadnu Evropu.
U međuvremenu u medijima: vojska, Putin i značaj Rusije za Srbiju
Vuk Velebit, student master studija na Fakultetu političkih nauka, uz podršku Libertarijanskog kluba Libek sproveo je istraživanje o zastupljenosti ekonomskih tema u dnevnoj štampi.
Kako kaže za Talas, u ovom procesu stekao je utisak da stvarnost često demantuje političare i njima bliske medije koji pokušavaju da kreiraju javni diskurs.
„To može da se vidi na slučaju ekonomskih odnosa Srbije i Rusije koja se u javnosti od strane nosioca vlasti predstavlja kao jedan od naših značajnih ekonomskih partnera što ako pogledate podatke nije tačno. A mediji svoju ulogu pronalaze u maskiranju ekonomskih odnosa sa Rusijom pričama o nabavci naoružanja i sudbonosnom ulogom koju Rusija ima za naš opstanak.
Nešto je drugačija slika kad se radi o ekonomskim odnosima Srbije i Nemačke koja zaista jeste naš značajan spoljnotrgovinski partner, a čak i sami mediji najviše pišu o njihovim odnosima što potvrđuje realno stanje stvari.“
Vuk dodaje da naša štampa vrlo slabo pokriva ekonomske teme u poređenju sa političkim, vojnim i estradnim temama, dok većina dnevnih listova ni nema ekonomsku rubriku.
„Svako ko uzme da pročita domaće dnevne novine može da zaključi o sličnosti u njihovim naslovima i odabiru tema. Više se piše o vezama sa Zapadom zbog investicija i robne razmene, dok se Rusija posmatra iz vizure kupovine/donacije naoružanja za vojsku Srbije“, zaključuje.
Šta god da bude sa EU integracijama, privreda Srbije vezana je za privrede Nemačke, Austrije, Italije i BiH
Dalji proces integracije Srbije u EU zavisi od velikog broja faktora, od kojih je značajan i razvoj same EU koja se nosi sa sopstvenim problemima.
Kada sagledamo kako stoje stvari na polju ekonomije, prilično je jasno da naši najveći trgovinski partneri i investitori ostaju u Evropskoj uniji, kao i da zemlje CEFTA teže da postanu članice EU.
Od zemalja CEFTA, izdvajamo BiH sa kojom imamo obim trgovine od 1,9 milijardi američkih dolara.
Pitanje izbora između „istoka i zapada“ zaista nema mnogo smisla kada je reč o ekonomiji.