Tokom obilaska Internata Vojne gimnazije, predsednik republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija od 2019. godine imati
najsnažniju armiju u regionu.
Šta tačno znači najsnažnija armija – da li je u pitanju brojnost, opremljenost, savremenost?
Takođe, imajući u vidu da smo okruženi zemljama članicama NATO-a, koliko velika i opremljena treba da bude armija jedne vojno neutralne države da bi se moglo reći da je najsnažnija u regionu?
Naši susedi su članovi najjačeg odbrambenog saveza na svetu
Foto: Tvit @SerbianInfidel
NATO je vojni savez i prvenstveno sistem kolektivne odbrane. Kolektivna odbrana znači da se napad na jednu državu članicu smatra napadom na čitav savez. Član 5 Severnoatlantskog sporazuma predviđa vojnu podršku svih članica u slučaju napada na jednu od njih.
Srbija je okružena članicama NATO i onima koji teže da to postanu: Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Albanija i Crna Gora su punopravne članice, dok su Makedonija i BiH, kao i Srbija, članice Partnerstva za mir. Međutim, za razliku od nas, Makedonija teži da postane članica NATO (što je sada prilično izvesno, imajući u vidu napredak u rešavanju spora oko imena sa Grčkom), dok BiH nema jasan zvaničan stav o odnosu sa NATO.
Narodna skupština Republike Srbije je 2007. usvojila rezoluciju kojom se utvrđuje neutralnost naše zemlje u odnosu na sve postojeće saveze, a koja je na snazi sve do održavanja eventualnog referenduma na kojem bi građani odlučili o promeni statusa.
Ovo efektivno znači da bi, u slučaju oružanog sukoba u regionu, svi naši susedi imali podršku NATO saveznika, dok bismo se mi oslonili na Vojsku Srbije.
Da li predsednik meri njenu snagu brojnošću ili opremljenošću?
Rumunija ima skoro 5 puta više tenkova od Srbije
Ako kao kriterijum snage uzimamo brojnost armije, dovoljno je da pogledamo severoistočnog suseda Rumuniju i uporedimo cifre.
Vojska Rumunije u sastavu ima 1,024 tenka, dok ih Vojska Srbije ima 212. To znači da Rumunija ima skoro 5 puta više tenkova od nas. Dalje, Rumunija u svom arsenalu ima 1,100 borbenih vozila pešadije (oklopnih transportera) dok Srbija ima skoro tri puta manje – 380.
Jedina kategorija u kojoj je srpska vojska brojnija jesu borbeni helikopteri: imamo ih 32, a Rumunija 22.
Ukoliko ćemo od januara, kako kaže predsednik, imati najsnažniju armiju u regionu, potrebno je da prestignemo Rumuniju u svim ovim oblastima.
Mađarska ima najsavremeniju flotu borbenih aviona u regionu
Mađarska, bivša članica Varšavskog pakta, u NATO je primljena 1999. godine. Iako nema brojniju vojsku od Srbije, može se pohvaliti najsavremenijom flotom borbenih aviona.
Najznačajniji borbeni avion ove vojske je švedski JAS-39 Gripen koji je stigao 2006. i 2007, a Mađarska ih trenutno ima 14.
S druge strane, kod nas je najavljeno da će remont 6 MiG-29 aviona koje smo u delovima dobili od Rusije, kao i 4 koja smo imali pre toga, biti završen
do januara 2019.
MiG-29 nije jedini avion srpske flote – imamo i školsko-borbene avione G-4 („Super galeb“) kao i 31 MiG-21 – međutim, u upotrebi su samo 2 dvoseda od tih 31.
Najavljeni datum operativnosti Migova 29 poklapa se sa Vučićevom najavom, ali teško da će 10 borbenih aviona biti dovoljno za titulu najsnažnije armije.
Strukturni problemi Vojske Srbije ne mogu da se reše za manje od godinu dana
Foto: Medija centar Beograd
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da je u pitanju još jedna visokopolitička izjava koja lepo zvuči, ali ne mora uvek jednostavno da se operacionalizuje.
„Koji su kriterijumi jačine vojske i u odnosu na koga se poredimo? Zanimljivo je pogledati Global Firepower indeks i kriterijume koji se tu koriste, poput finansijske stabilnosti, budžetiranja za odbranu i članstva u NATO-u.“
Katarina naglašava da ni ove informacije nisu najažurnije kada je reč o broju sredstava za naoružanje.
„Ako posmatramo strukturne aspekte kao što su finansiranje ili upravljanje ljudskim resursima, postoje veliki problemi koje je nemoguće rešiti u narednih godinu dana. Čak je i Vučić rekao da su ljudi na jugu Srbije spremniji da se priključe vojsci nego u Vojvodini ili Beogradu, a tu su problem prvenstveno plate“, zaključuje naša sagovornica.
Global Firepower indeks: Srbija ispod Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Rumunije
Global Firepower indeks meri vojnu snagu 136 zemalja sveta.
Njihova analiza oružanih snaga za 2018. godinu stavlja Srbiju na 78. mesto, ispod Hrvatske (72), Bugarske (60), Mađarske (57) i Rumunije (40).
Prema ovim podacima, Vojska Srbije ocenjena je bolje od Albanije (82), Slovenije (92), Makedonije (118), Crne Gore (121) i BiH (124).
Ipak, imajući u vidu članstvo naših suseda u NATO i strukturne probleme sa kojima se Vojska Srbije suočava, pitanje je kolika je težina ovih kriterijuma u našem kontekstu.
Podaci u tekstu preuzeti iz Specijalnog izdanja magazina Kalibar – Vojske Balkana, Večernje novosti
Autorka