Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 2 minuta

Na društvenim mrežama je za 8. jun najavljen protest vozača zbog porasta cena goriva. Predviđeno je da nezadovoljni vozači u 17 časova zaustave automobile u znak protesta protiv visokih cena.

U više gradova širom Srbije saobraćaj je blokiran, a broj učesnika u ovoj akciji pokazao je da su visoke cene goriva problem koji direktno pogađa veliki broj građana.

 

Vlada Srbije može da smanji cenu goriva ako želi

 

Postoje dva glavna faktora cene naftnih derivata: cena sirove nafte (koja zavisi od kretanja cene barela na svetskom tržištu) i nivo državnih poreza: akciza i poreza na promet.

Budući da na cenu nafte na međunarodnom tržištu ne možemo da utičemo, ostaje nam drugi faktor – nivo akciza. Kada dođe do porasta cene nafte, države to često kompenzuju smanjivanjem akciza kako ne bi došlo do naglog porasta cene goriva na domaćim tržištima.

Na osnovu Zakona o akcizama, Vlada Srbije može privremeno da smanji akcize za čak 20%.

 

Država se „ugrađuje“ u cenu čak 52,8%

 

U Srbiji trenutna akciza na gorivo po litru iznosi 54,94 dinara za bezolovni benzin.

To znači da uz PDV državna zahvatanja iznose 80,3 dinara u konačnoj maloprodajnoj ceni od 152 dinara na pumpi – a to je više od polovine ukupne cene (52,8%).

 

Akcize bi trebalo da budu znatno manje

 

U Srbiji je planirano da se u 2018. od akciza na naftne derivate prikupi čak 153,2 milijarde dinara. Postojanje akciza se opravdava time što potrošnja goriva ima negativne eksternalije – po životnu sredinu i zdravlje stanovnika, kao i na stanje puteva.

Međutim, akcize su u Srbiji nisu ovoliko visoke zbog toga, već zato što se ta sredstva troše na druge stavke u budžetu.

Ukupni rashodi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iznose oko 249,1 milijardi RSD, a rashodi Puteva Srbije oko 60 milijardi. Kada bi se prihodi od akciza koristili samo da se održavaju putevi i leče oboleli od izduvnih isparenja, akcize bi morale da budu na znatno nižem nivou.

 

U drugim zemljama su cene niže

 

U zemljama u kojima su cene naftnih derivata značajno niže, kao što su npr. SAD ili Kanada, glavni razlog je upravo to što su akcize niže.

U našem okruženju, gde je gorivo jeftinije u BiH i Makedoniji, uzroci su i niži porez na dodatu vrednost – kod nas PDV iznosi 20%, u Makedoniji 18%, a u BiH 17%.

Budući da ne možemo da utičemo na cenu nafte na svetskom tržištu, možemo da utičemo na nivo državnih zahvatanja. Ako hoćemo jetinije gorivo, treba da tražimo da država smanji akcizu, ali da, u skladu sa tim, smanji i svoje aktivnosti.

 


Pogledajte kako se tokom godine kretala cena nafte na berzi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *