Dragi poreski obveznici, srećan nam Dan poreske slobode. Ako pogledamo odnos između svega što kao društvo stvorimo i onoga što država potroši, možemo da izračunamo da smo od 1. januara do danas radili za državu, a tek od danas radimo za sebe i svoje porodice.
Fiskalna strategija za 2018. godinu predviđa udeo javne potrošnje u BDP-u koji iznosi 43,1%.
To znači da država uzima i troši 43,1% svega što mi napravimo u toku godine.
Setite se toga sledeći put kada neko pozove državu „da uradi nešto“ – ona to nikada ne radi nekim tuđim sredstvima, već novcem iz državnog budžeta koji se puni prvenstveno naplatom poreza, nameta, taksi i akciza. Novcem iz naših novčanika.
Kao što smo prošle nedelje videli na
primeru Estonije, nijedna usluga koju država pruža građanima nije besplatna.
Javni prevoz nije, ne može i nikada neće da bude besplatan, kao što nisu besplatne fontane i jarboli, oslikani vozovi i jelka od 80.000 evra.
Sve ove stvari plaća svako od nas, npr. odvajajući od plate i kroz PDV, bez prava da znamo kako se i gde tačno troši naš novac. Deo tog novca bismo mogli da potrošimo na štednju, putovanja, pokretanje sopstvenog biznisa ili investicije – bilo šta što sami odaberemo. Ovako, državna ili gradska vlast odlučuje gde će da potroši novac dobijen od svih nas.
U međuvremenu, decu lečimo sms-ovima
Ako 43,1% svega što stvorimo odlazi na javnu potrošnju, zašto onda u nedogled šerujemo Fejsbuk i Tviter postove moleći ljude da pošalju sms na taj i taj broj kako bi neko dete dobilo šansu za normalan život?
Teško je poverovati da u budžetu ima novca za jednu od najskupljih jelki na svetu i iscenirana putovanja oslikanog voza na Kosovo, ali ne i za kvalitetnije zdravstvo.
Naravno, jedno ulaganje od 80.000 evra ne bi primetno unapredilo zdravstveni sistem, ali bismo bar znali da naš novac ide tamo gde je predviđeno.
Konačno, da građani imaju priliku da biraju bar jedan deo aktivnosti koje se finansiraju iz republičkog budžeta, da li bi iko odabrao jelke, jarbole i fontane umesto bolnica i domova zdravlja?
Javna potrošnja mora da bude transparentnija
Ne vidimo sve načine na koje država uzima novac od građana, niti bismo, da ih vidimo, sa svima imali jednak problem. Državno obrazovanje i zdravstvo su naša realnost (otvorena za debatu), ali je „ugrađivanje“ države u cenu benzina, na primer, nešto što očigledno direktno pogađa i frustrira građane.
Kada bi javna potrošnja bila transparentna i kada bismo zaista znali gde svaki dinar prikupljen preko poreza, taksi i akciza odlazi, bilo bi daleko manje prostora za korupciju i malverzacije, a više potencijala za ekonomski razvoj i razumnije upravljanje budžetom.
Srećan Dan poreske slobode, u nadi da ćemo ga ubuduće slaviti nekim ranijim datumima.
Autorka