Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 7 minuta

Peđa Mitrović je diplomirani ekonomista, trenutno na master studijama na Univerzitetu Queen Mary u Londonu. Na poslednjim beogradskim izborima učestvovao je na listi “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju” i osvojio odborničko mesto u Skupštini grada.

Razgovarali smo sa njim o idejama koje su oblikovale njegova politička uverenja i konkretnim planovima za bavljenje politikom u Beogradu.

Šta te je navelo da počneš aktivno da se baviš politikom?

Oduvek me je zanimala politika, aktivno je pratim bar 20 godina i imam jaku volju da utičem na pokretanje pozitivnih promena koje su nam neophodne. Međutim, nisam želeo da se njom bavim po svaku cenu.

Mislim da je za mene lično, time i za moj politički angažman, bilo ključno da prođem kroz učenje, rad i na kraju da se živeći i studirajući van Srbije, što podrazumeva otvaranje novih perspektiva i propitivanje sopstvenih stavova, pripremim.

Drugi veliki motiv za ulazak je namera da svojim radom pomognem da zaustavimo izrazitu negativnu selekciju koja postoji. Lako možeš uočiti da ljudi koji stvarno mogu da doprinesu tim pozitivnim promenama ne ulaze u politiku ili se iz nje povlače.

Lično, ne odobravam baš taj pristup i želeo sam da mu se oduprem. Mislim da je za srpsko društvo neulazak ili izlazak časnih, pametnih i sposobnih ljudi iz politike preveliki trošak.

 

Zašto si odabrao baš listu Dragana Đilasa – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju?

Zato što me je Dragan Đilas pozvao i ponudio mi da budem na listi. Ako pogledate oko sebe, nalazimo se u vremenu apsolutno dominantne Srpske napredne stranke koja ne radi u najboljem intersu građana. Sa druge strane, „tradicionalna“ opozicija je postala previše inertna, bez energije i ukalupila se u neki narativ koji, moj je utisak, ne odgovara na realne probleme ljudi danas.

Kada sam tako sagledao stvari, a ne zaboravi moju veliku ličnu želju da se angažujem, jedina logična opcija mi je bila da prihvatim da budem na listi Dragana Đilasa. Dragan Đilas sa sobom nosi lični politički kapital za izgradnju ozbiljne alternative postojećoj vlasti, da igra korektivnu ulogu i da donese promene.

 

Koje stavove deliš sa ostalim odbornicima te liste? Po čemu se razlikuješ od njih ili od rukovodstva?

Teško je zamisliti bilo kakav društveni i ekonomski napredak bez izgradnje stabilnog političkog sistema zasnovanog na vladavini prava. To je velika ideja koja nas spaja. Ne slažemo se u potpunosti oko ekonomske politike, ali mislim da je razlika u stavovima u okviru jedne liste prirodna stvar. Tome se moramo učiti.

Moramo sebi priznati da je naše društvo „nezrelo“ kada je reč o ideološkim i političkim stavovima i orjentacijama. Verujem da je pred nama vreme ozbiljnog profilisanja. Ja svoje političke stavove uvek jednako zastupam ma gde da se nalazim i sa kim da sedim.

 

Kako bi opisao svoja politička i ideološka uverenja?

Verujem da su ljudska sloboda i dostojanstvo neprikosnoveni i nepovredivi, to su moje osnovne vrednosti. Verujem da su ljudi individue, pre svega sami odgovorni za svoju sudbinu i da moraju da se oslone na sopstvene sposobnosti i znanje ukoliko nešto žele da ostvare.

Ali za to je neophodno da imaš vladavinu prava kao osnov društvenog uređenja. Srpske političke i intelektualne elite su veoma retko razumele ovaj ideal i zato smo danas tu gde jesmo.

Ekonomski, apsolutno verujem u slobodno tržište i preduzetništvo zato što verujem u ljude. Kroz istoriju se taj pristup pokazao superiornim u odnosu na sve ostale alternative.

Tako da ne verujem u političare i intelektualce koji vole da kroje živote građana. Nisu nam potrebni dobronamerni staratelji koji bolje od nas samih znaju šta nam je potrebno, a sigurno je i građanima to dosadilo.

 

Koji autori, događaji ili iskustva su najviše uticala na tebe u pogledu formiranja tih stavova?

Kao i za većinu građana Srbije, atentat na predsednika Vlade 2003. godine je velika politička trauma. Tada sam shvatio da borba za izgradnju pravednog i modernog srpskog društva tek predstoji i da će biti mnogo teža nego što smo se nadali.

I kada se osvrnemo, nakon te vlade nema mnogo pozitivnih pomaka u društvu. Sve što danas imamo rezultat je programa reformi koje je ta vlada sprovela ili osmislila, iako smo spremni da se tih rezultata lako odreknemo.

A šta me je tačno ideološki oblikovalo teško je reći, jer je to otvoren proces. Ipak, najveće poštovanje imam za Margaret Tačer koja je imala ogromnu hrabrost i spremnost da se uhvati u koštac sa problemima zbog kojih je nekoliko vlada pre njene palo. Za svega nekoliko godina, Velika Britanija je od zemlje koja je klečala pred vratima MMF-a došla u poziciju vodeće evropske političke i ekonomske sile. To ne mogu da joj ospore ni najveći kritičari.

Osim te jasne vizije u kom pravcu vodite društvo, izuzetno me impresionira njena ideološka svesnost i čvrsta vera u vrednosti koje je zastupala zbog koje je bila spremna da najproduktivnije godine svog života da u borbi za njhovo ostvarenje.

Mislim da smo se zasitili političara koji mogu da zastupaju bilo šta samo da su na vlasti. Vreme je da ideologiju vratimo u politiku.

 

Nakon rada u Svetskoj banci, odlučio si da školovanje nastaviš u Velikoj Britaniji. Koji je tvoj najveći komparativni utisak o studijama ovde i tamo?

Osim što sam studirao, jedno vreme sam i radio kao demonstrator na Ekonomskom fakultetu, pa mogu da kažem da poznajem naš obrazovni sistem sa obe strane katedre. Nažalost, moram da konstatujem da su mnogo ispred nas.

Naravno, u mnogim stvarima se razlikujemo, ali najjači utisak mi je ogromna razlika u kvalitetu istraživanja nastavnika, u ovoj ocenu bih se ograničio na društvene nauke jer o ovim drugima malo znam.

Rad na fakultetu kod nas je postao sinekura, trka za formalno ispunjavanje kriterijuma i spremnost na razno-razne unutrašnje političke kompromise, a na ogromnu štetu ne samo studija i studenata, nego celog društva. Postoje manjkavosti i u Velikoj Britaniji ali pošto tržište radi punom parom, sistem se u hodu sam koriguje.

Tamo je kvalitet rada prva stvar koja se gleda, potom sve ostalo. Kod nas je na prvom mestu održavanje trenutnog stanja, a ne napredovanje i to je razlog zašto zaostajemo.

 

Da li imaš u planu eventualno ostajanje u Velikoj Britaniji ili ćeš se, nakon studija, vratiti u Srbiju?

Povratak, naravno. Dugoročno sam primarno vezan za Srbiju – ovo je moja zemlja.

 

Šta bi izdvojio kao najveće probleme kada je u pitanju trenutna gradska vlast?

Osnovni problem ove gradske, kao i republičke vlasti, je odsustvo celovite vizije gde mi kao društvo idemo. Izvodi se niz nepovezanih i mediokritetskih projekata da se grad „našminka“, poput famozne fontane i trga na Slaviji ili Beograda na vodi, a ti projekti u periodu od tri, pet ili deset godina neće napraviti nikakvu razliku u pogledu toga gde se ovaj grad na svetskoj mapi nalazi.

Da bi se takvi besmisleni projekti opravdali, govori se, na primer, o rekordnom rastu turizma ili prometa na aerodromu, a kada Beograd uporedite sa bilo kojim drugim gradom u okruženju shvatite da smo mi, u stvari, u tom rastu poslednji.

I tako dok bacate milione na sopstvene političke hirove, vama prigradska naselja nemaju kanalizacionu infrastrukturu, na primer. Ja taj megalomanski pristup gradske i republičke vlasti gde istinu menjate spinom ne razumem i spreman sam da ga svojim radom u Skupštini grada ozbiljno izazovem.

Moramo da vodimo računa kako se novac građana troši i sva potrošnja mora biti potpuno transparentna.

 

“Ipak, kao ključna paradigma ove garniture izdvaja se slučaj Savamale. To je najveći i najopasniji skandal svih vlasti nakon petog oktobra.”

Prvo, policija je te noći pod nejasnim okolnostima stavljena van funkcije tako što su dobijene instrukcije da se na pozive građana ne odgovara. To je zastrašujuće kršenje Ustava ove zemlje i vladavine prava, jer policija prestaje da obavlja svoju ustavnu dužnost zaštite građana i biva izmanipulisana za potrebe kriminala.

Drugo, da vam jedna kriminalna grupa sa bagerima i fantomkama okupira deo grada, hapsi i zatvara svedoke i maltretira prolaznike, a da se to predstavlja kao rušenje straćara predstavlja vrhunski cinizam aktuelnog političkog vrha. U zemljama gde vladaju pravda i red, u ovim situacijama ostavku podnosi ne samo gradonačelnik, nego celokupna Vlada zato što nisu u stanju da obezbede poštovanje Ustava na teritoriji cele Republike, učestvovali oni u svemu tome ili ne – tačka.

 

Da li imaš jasnu strategiju delovanja u Skupštini Grada – na koje teme ćeš se fokusirati?

Važno je da u Skupštini Grada počne ozbiljno da se radi. Mislim da su stranke koje su do sada bile okosnica opozicije platile cenu za svoju intertnost i gubitak dodira sa realnošću. Građani žele alternativu koja će jasno demonstrirati kapacitet da brani njihove interese i da se time „kvalifikuje“ za traženje njihove podrške na narednim izborima.

Kad to uspemo da uradimo, to će samo po sebi već biti velika promena i za vlast i za opozciju. Rad javnih službi i preduzeća, gradske finansije i odnos grada prema preduzetnicima biće u fokusu mog angažovanja.

Naravno i predlozi gradskih vlasti kao i aktuelni trenutak će nametnuti neke druge bitne teme na kojima treba raditi. Mi smo spremni za novi pristup, pitanje je da li će nova gradska vlast, koju nestrpljivo očekujemo, biti.

 

Možeš li da podeliš neki plan za skoriju budućnost – politički ili profesionalni?

Kao što sam na početku ovog intervjua već rekao, ja sam odlučio da se bavim politikom i imam velike planove, ali verujem da se život i politika vode u odnosu na realnost i na ono što nam ide u susret.

Mnogo je bitnije da počnemo da radimo svakoga dana, da budemo posvećeni i da menjamo naš pristup da bi došlo do pozitivnih promena. To je plan koji u narednim godinama imam namere da realizujem.

Voleo bih da vidim više ljudi iz naše generacije kako se bore u politici za svoje ideale nego kako sa pasošima napuštaju zemlju. Siguran sam da imamo energije, znanja i ogromne šanse da napravimo velike promene, zato ih pozivam da mi se jave da zajedno radimo na tome. Možemo od ovoga sad mnogo bolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *