Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 8 minuta

Izborna skupština Demokratske stranke na kojoj će biti izabrano novo rukovodstvo zakazana je za 2. jun. Za razliku od prethodnih izbora na kojima se rukovodstvo biralo neposredno, ove godine će se o tome odlučivati glasovima delegata.

Poznati kandidati za funkciju predsednika/ce stranke do sada su Zoran Lutovac, Gordana Čomić i Branislav Lečić.

Razgovarali smo sa njima o njihovim vizijama za dalji razvoj Demokratske stranke.

 

Kako bi izgledala Demokratska stranka koju biste Vi vodili – šta bi bile suštinske razlike u odnosu na trenutno rukovodstvo?

 

Zoran Lutovac:

 


 

Ukratko: kadrovske promene u vrhu stranke, efikasnija organizacija i promena načina komunikacije sa građanima, te jasnije ideološko-programsko profilisanje.

Demokratska stranka se nalazi u najgorem položaju od svog osnivanja. U prvom planu su i dalje političari koji ne mogu dobiti poverenje građana i građanki, jer su se i članovi i birači zasitili njihovim dugogodišnjim prisustvom u vrhu stranke. Prirodno je da oni koji su stranku doveli do 2% podrške ustupe mesto onima koji po kvalitetu to zaslužuju.

Veća inicijativa i autonomija opštinskih odbora je potrebna kako bi stranka organizaciono ojačala. DS mora postati stranka u kojoj nije važan samo “prvi red” nego stranka u kojoj su svi važni i imaju jasnu i uvaženu ulogu u organizaciji. Takođe, izgubii smo i jasnu programsku orijentaciju – građanima nije baš najjasnije kako se mi programski i ideološki profilišemo.

DS mora biti jasno profilisana kao socijaldemokratska stranka koja je u neprestanoj komunikaciji i interakciji sa radnicima različitog obrazovanja i struke, sa poljoprivrednicima, nezaposlenima… Nažalost, do sada se nije tako prepoznavala.

 

Gordana Čomić:

Unutarstranački izbori su unutarstranačka tema i svi poslovi sabiranja, obnove, reforme i podizanja stranke su na razgovorima, proveri i saglasnosti članova stranke do XX Izborne skupštine.

 

Branislav Lečić:

Stranka bi bila potpuno modernizovana i drugačije organizovana – od najmanjih ćelija do samog vrha. To na prvom mestu podrazmeva potpunu komunikativnost, a to bi bila vrsta preslišavanja, da vidimo šta smo do sada uradili i šta možemo da radimo bolje.

Ta komunikacija bi morala da ide u dva smera – ka unutra, našim članovima, odborima, čitavoj strukturi, kao i ka građanima. To fali Demokratskoj stranci, do sada je delovala autistično u tom smislu, neophodno je da se otvori i stane u zaštitu svih građanskih i političkih prava za koja se zalaže.

 

Kako komentarišete loše rezultate opozicije na poslednjim beogradskim izborima i šta vidite kao put ka smeni aktuelne vlasti – da li je ujedinjena opozicija jedino rešenje?

 

Branislav Lečić:


Loši rezultati su dobrim delom rezultat i ponašanja opozicije, nije stekla poverenje svojim jedinstvom da bi građani znali koga biraju. Nije bila protivteža postojećoj koaliciji. Da jeste bila, time bi izraz nezadovoljstva kod građana mogao da se artikuliše, opozicija bi pokazala da je ujedinjena i svesna političkog trenutka u kojem se nalazi.

Drugi razlog je taj što se koalicija na vlasti ponaša apsolutistički, nemoguće je da joj opozicija parira jer nam je pristup medijima i drugim kanalima komunikacije izuzetno ograničen. Oni imaju svoje privatne, gotovo zakupljene kanale, vrše propagandu, opozicija je naružena i ispada, kako nas neretko nazivaju, lopovska i izdajnička. Bez prava na odgovor. Trenutno ne postoji nijedna TV emisija ozbiljnog političkog karaktera.

Želja pozicije je da nema niikakve opozicije. To nije zdrava i dobra demokratska ideja, tu nema ni „d“ od demokratije.

Savez za Srbiju podrazumeva jedinstvo stranaka koje imaju sličnu programsku i političku orijentaciju.

Prvi krug ujedinjenja je neophodan, a ako pogledate, to su sve i lideri i stranke koje su potekle iz DS-a. Kasnije, za neke konkretne izbore, moguće je razmišljati i o široj koaliciji.

 

Gordana Čomić:

Na beogradskim izborima prisustvovao je predsednik Srbije, nije učestvovao, samo je prisustvovao da bi dobio rezultat izbora koji bez njega nikad i nikako ne mogu da ostvare kandidati sa liste SNS. Malo je tužno gledati s kakvim omalovažavanjem i čak prezirom se predsednik Srbije odnosi prema kandidatima za koje on dobija izbore da bi posle vodili Beograd.

Svi drugi kandidati svih drugih lista nisu se takmičili sa kandidatima SNS za Beograd već sa rejtingom predsednika Srbije. Posledica je da mnogi ljudi koji bi podržali bilo kog stvarnog kandidata za Beograd ostaju kod kuće i zbog toga i zbog izostanka pravog odgovora opozicije na ovakvo ruganje vladavini prava. Šteta je zajednička, samo što se vlasti ne čini da pravi štetu, a nama je sasvim vidljiva i naša odgovornost i šteta po Beograd.

Široki demokratski dogovor za 2020. i parlamentarne i vojvođanske i lokalne izbore je sasvim izvestan, da bi zajedno napravili novi dnevni red po kom Srbija treba da radi, vladavinom prava i prestankom propagandnog ruganja instituciji izbora.

 

Zoran Lutovac:

Demokratska stranka mora početi da odgovara na potrebe društva, a ne na svoje uskostranačke potrebe. Potreba društva jeste zajednički nastup opozicije. Jedino ozbiljna opozicija, brojna, odlično organizovana i sa istim ciljevima može pobediti ovaj režim.

Nemojte imati dilemu, SNS neće birati sredstva, kao što ih ni sada ne bira, da ostane na vlasti. Oni u tu svrhu koriste i čitavu državnu strukturu. Nijedna opoziciona stranka sama ne može sa time da izađe na kraj.

Mi smo u situaciji u kakvoj se nismo našli od vladavine Slobodana Miloševića – potpuna zatvorenost medija, ucenjivanje ljudi da glasaju kako im se kaže, batinaški odredi na izbornim mestima, manipulacije sa biračkim spiskovima, tabloidna histerija… tome možemo da se suprotstavimo samo zajedno.

 

Kakav je stav DS o pravno obavezujućem sporazumu sa Kosovom?

 

Gordana Čomić:

 


 

DS je tvorac dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine 2010, glasali smo za Izveštaj 2013, pozdravili otvaranje pregovora sa EU 2015. Poglavljem 35 i ne vidimo razloga da se protivimo ishodu Prvog i Drugog Sporazuma, jer Obavezujući pravni sporazum bi trebalo da bude ishod svega, parafiran uz moderaciju predstavnika EU, a usvojen na Vladi Srbije. Debata o sadržaju sporazuma u Narodnoj skupštini trebalo bi da bude lišena i mitskih zabluda i propagande kojom je stvarno rešavanje vazda odlagano, a stanje stvari na terenu pogoršavano.

Mi se protivimo propagandi, igrokazima i nedostatku volje za primenom preuzetih obaveza na obe strane, a posebno stanju zarobljene, privatizovane države koja i ne priča o sadržaju budućeg sporazuma, već brine jedino o načinu kako da se saopšti krajnji rezultat sa najmanjom štetom po rejting predsednika Srbije.

Ako Srbija ne bude imala znanja i volje da nastavi EU integracije saglasjem o obavezujućem pravnom sporazumu, sva drugačija rešenja podrazumevaju odgovor na pitanje “dobro, a kako hoćete da živite sa 1,6 ili 1,8 miliona Albanaca?” Ili kako oni žele da žive sa 200.000 Srba na Kosovu?

Svest i stav ljudi u Srbiji da se radi o velikoj nepravdi kad je Kosovo u pitanju nam je jasan i jasna nam je volja ljudi da se “sve to zamrzne” i tako samo sačekaju neka bolja vremena i okolnosti za nas, ali to je zabluda, time će se nepravde samo uvećavati. U politici je pravi momenat ključni, a Srbija je već propustila tih pravih trenutaka suviše u proteklim decenijama.

 

Zoran Lutovac:

Sporazum koji bi regulisao odnose sa Prištinom ne postoji. Izjašnjavanje o nečemu što ne postoji je pozorišni igrokaz čoveka koji je uzurpirao svu vlast u Srbiji. Sve dok vlast ne izađe u javnost sa predlogom jeste samo nagađanje, što ne priliči ozbiljnosti trenutka u kojem se nalazimo.

 

Branislav Lečić:

To nije transparentno i vidljivo, ne možemo da sudimo o sporazumu čiji tekst nije poznat. Ono što je činjenica, međutim, jeste da moramo da razmišljamo pre svega o stvarnoj zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji, o zaštiti spomenika kulture, svojoj imovini.

Moramo da uspostavimo i neke normalne kontakte sa Albancima i pokušamo da smirimo situaciju kontruktivno. To ne mora da podrazumeva potpisivanje priznanja. Nismo mi jedino rešenje na svetu koje nema priznanje a funkcioniše.

 

Šta mislite da bi trebalo da budu prioriteti Srbije kada je u pitanju ekonomija?

 

Gordana Čomić:

Izboriti se sa ideologijom siromaštva na periferiji kojom vlast neprekidno i kroz propagandu govori o „otvaranju radnih mesta, o stvaranju poslova“ jer je to jedna od najotrovnijih zabluda kojom se ponižavaju ljudi.

Posla ima, i robovi su imali posao, žene imaju posla vasceli dan, cela veka, nije posao problem, zarade su problem. Problem je nametanje ponižavanja ljudi da ćute i trpe besmisleno male zarade i prosečne i niže od 25-30 000 dinara, jer „ćuti, može biti još gore“ uz samovoljno ukidanje raznih prava i sloboda zaposlenih i otvorenu ili tihu zabranu sindikalnog organizovanja radnika.

Ko god misli da može biti rasta i razvoja ekonomije uz ovakav tretman zaposlenih, taj u stvari govori o pljačkanju budžeta Srbije ogromnim subvencijama po radnom mestu koje se daju samozvanim investitorima i ne radi ništa na stvarnom razvoju tržišne ekonomije. To je samo proizvodnja stagnacije društva i nesrećnih, potplaćenih ljudi bez sloboda i prava.

 

Zoran Lutovac:

Naša ekonomija ne sme da počiva na jeftinoj radnoj snazi nego na znanju i inovativnosti. Na drugoj strani, samo uređena država vladavine prava može biti privlačna za ozbiljne strane i domaće investitore. Prvi prioritet mora biti zaštita radnika.

Nema zdrave i održive ekonomije bez zadovoljnih radnika. Srbija je društvo sa najvećom razlikom između bogatih i siromašnih u Evropi, što niti je dobro niti je zdravo za društvo. Mi to moramo promeniti, ne smeju ljudi raditi u pelenama, ne smemo više da se reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage, što vlast doslovno čini.

Takođe, domaći investitori i preduzetnici moraju dobiti jednake uslove i šanse kao i strani, koji su sada privilegovani. Potrebne su nam nove javne politike u svakom segmentu društva uključujući ekonomiju.

 

Branislav Lečić:

Kao prvo, uspostaviti jedan ozbiljan sistem, nezavisno sudstvo, mogućnost da to bude zaista pravna država na koju građani i investitori mogu da se oslone. Kada vi kažete ekonomija, ja pomislim na naša preduzeća i ljude koji se bave biznisom u privatnom vlasništvu, oni takođe treba da dobijaju olakšice kao i oni koji investiraju iz inostranstva.

Treba da se fokusiramo na razvijanje malih i srednjih preduzeća intenzivno, strateški i planski, smanjivanjem poreza i davanjem grejs perioda za razvijanje posla u različitim oblastima. Sa jednim sređenim i sigurnim sistemom u kome vlada pravo i gde su svaki investitor i svaki građanin zaštićeni pravno, tu imamo garancije da nećete birti prevareni, reketirani, možete da planirate biznis trajno.

To Srbiji odavno treba, nažalost politika se suviše meša u ekonomiju, ne omogućava to, iz jasnih razloga – da bi klijentelu, domaću a i stranu, na neki način uslovljavala i reketirala.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *