Vreme čitanja: 3 minuta

Preuzeto sa portala Liberal.hr

Pismo dobrodošlice profesora ekonomije koji objašnjava studentima prve i druge godine zašto bi svako trebalo da poznaje bar neke osnove ekonomije.


Mnogima od vas ovo je prvi put da se sistemski bavite ekonomijom, a najvažnije pitanje koje sebi sada postavljate verovatno glasi: „Koja je svrha sveha ovoga?“ Postoji mnogo razloga što ste odabrali da pohađate ovaj predmet, a nekima želja za razumevanjem ekonomskih pojava možda nije glavni motivacioni faktor. To je sasvim u redu.

No, kada odlučite da posvetite deo života studiranju ekonomije, obično je to zbog želje za učenjem. Hteo bih da podelim sa vama kako sam postao zainteresovan za ekonomiju.

Negde ranih 1990ih, živeo sam u bivšoj Jugoslaviji, zemlji rastrzanoj ratom i ekstremnim ekonomskim teškoćama. To je bilo i vreme jedne od najgorih epizoda hiperinflacije u ljudskoj istoriji. Sećam se dana kada bi moji roditelji dobili svoje plate od poslodavca. Ljudi bi trčali u prodavnicu da brzo potroše plate pre nego što bi se cene udvostručile istog dana. Ako ste čekali više od jednog dana, sve što biste mogli kupiti za mesečnu platu bio je možda kilogram šećera.

Bio sam srednjoškolac u to vreme i ta situacija me je prilično zbunjivala, pogotovo zato što je pad u životnom standardu ljudi u to vreme bio očigledan. Hteo sam da znam zašto se to događa.

Kad bih uključio televizor, političari su ponavljali da im je potrebno štampanje novca kako bi građanima pomogli da se uhvate u koštac sa brzim rastom cena. Mnogi od vas već vide da je u ovoj priči nešto sumnjivo. U to vreme ni meni tu baš nešto nije štimalo, ali nisam mogao tačno da odredim logičku nedoslednost njihove priče.

Ni u mom srednjoškolskom programu nije bilo ničega što bi moglo da mi pomogne. Voleo sam hemiju, fiziku i matematiku, ali nijedna od tih disciplina nije mogla da objasni inflaciju ili zašto ljudi u mojoj zemlji žive tako bedno. Takođe sam voleo umetnost, istoriju, sociologiju i geografiju, ali ni tu nisam našao nikakva objašnjenja za naše ekonomske teškoće.

 

Tek nakon što sam počeo da studiram ekonomiju, shvatio sam njenu ogromnu moć da objasni zašto su neka društva siromašna dok su druga uspešna. Takođe sam shvatio da su jugoslovenski političari lagali.

Nije porast cena to što je podstaklo političare da štampaju sve više novca. Kauzalnost ovde ide u suprotnom smeru. Želja političara da finansiraju propale vladine programe je ono što ih je podstaklo. Nakon što je tržište bilo preplavljeno novim novcem, potrošači su opet počeli da se nadmeću za ono malo proizvoda što je bilo u ponudi, a to je uzrokovalo porast svih cena.

Ovo je samo jedno društveno pitanje koje može značajno da se razjasni pomoću ekonomskog načina razmišljanja. Mnogima od vas će ovo biti jedini kurs ekonomije koji ćete ikada pohađati. Međutim, u budućnosti ćete odlučivati o važnim privrednim pitanjima. Na primer, neki budući političar može da vam kaže da će uvođenje trgovinskih ograničenja biti dobro za kanadsku privredu i zatražiće vašu podršku za uvođenje zakona koji ograničavaju trgovinu.

Ako uspem da vam pokažem kako da koristite ekonomsko rasuđivanje da biste utvrdili hoće li ta ekonomska politika, kao i mnoge druge, doneti obećane rezultate, smatraću da je moja misija ostvarena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *