Foto: Evropski studenti za slobodu – ESFL
Dirdre Mekloski je američka profesorka ekonomije, istorije, engleskog jezika i komunikacija na Univerzitetu Ilinois u Čikagu. Dobitnica je šest počasnih doktorata i jedna od najvećih ličnosti liberalne misli danas. Njeno najpoznatije delo je Buržoaska trilogija koja se sastoji od Buržoaskih vrlina, Buržoaskog dostojanstva i Buržoaske jednakosti.
Prof. Mekloski je gostovala na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Evropskih studenata za slobodu i tom prilikom smo razgovarali sa njom o usponu tehnologije, Trampovom predsednikovanju i preduslovima za ekonomski rast i političke slobode.
Za početak, osvrnula bih se na jedan aktuelan trend: razvoj veštačke inteligencije, automatizacija i globalizacija dovele su do kolektivne panike zbog potencijalnog gubitka poslova i siromašenja srednje klase. Šta mislite o tome?
To je potpuno besmisleno. Ljudi su oduvek paničili zbog nezaposlenosti usled tehnološkog razvoja.
Na početku XIX veka, 80% američkog stanovništva radilo je u poljopivredi. Danas ih je samo 2%.
Kada bi tehnološke inovacije zaista dovodile do nezaposlenosti, danas bi većina Amerikanaca bila bez posla, a to nije slučaj.
Mislite li da isto važi i za veštačku inteligenciju?
Apsolutno. Mašine imaju dugme, ako vam se ne sviđa nešto što mašina radi, isključite je.
Ali takve priče prodaju novine – ljudi vole da čuju da se sprema smak sveta jer su svesni svoje smrtnosti, posebno stariji ljudi. „Posle mene potop“ – svi smo to nekada čuli.
Jedno od velikih pitanja kada je reč o globalizaciji jeste uspon novih sila. Gde vidite Kinu za 10 ili 20 godina u odnosu na druge velike sile? Da li je ekonomski rast dovoljan ili Kina mora da ulaže i u meku moć?
Ako Kina želi da bude sila u pravom smislu te reči, neophodno je da ulaže u meku moć. Mandarinski jezik, međutim, neće postati jezik rok muzike, informatike, međunarodnog biznisa ili nauke. Meka moć je na strani anglofonog sveta. Ali, ko mari za to?
Za Kinu je važan ekonomski rast, a to im ide sjajno – kineska ekonomija raste oko 10% godišnje.
S druge strane, imamo Indiju koja ostvaruje rast od nekih 7% godišnje, a Indija je već demokratija.
Takođe, mislim da postoji izvesna doza rasizma u strahu od kineskog napretka. Niko ne reaguje kada Englezi ili Holanđani ulažu u razne delove sveta, ali čim vidimo investitore iskošenih očiju, odmah kreće panika – „Kinezi, Japanci, Vijetnamci dolaze, pokoriće svet.“
Ne, Kinezi se ne spremaju da pokore svet, jednostavne se bave razmenom. A ekonomska razmena nije igra nultog zbira kao sport, ako jedna strana pobedi, druga ne gubi – u razmeni obe strane profitiraju.
Centralna ideja vaše Buržoaske trilogije jeste da samo inovacije mogu dovesti do ekonomskog rasta, kao i da su za ostvarivanje rasta neophodne promene u kulturi. Na kakve promene tačno mislite?
Tako je. Ključna promena u kulturi do koje treba da dođe je liberalizam. To znači usvajanje ideje da su svi ljudi jednaki, a to nije prirodno u nekim oblastima poput poljoprivrede.
Liberalizam je ključ ekonomskog rasta. Milton Fridman je nekada davno rekao da ekonomske slobode dovode do političkih sloboda. Ne slažem se, to nije uvek slučaj.
Uvek smo imali tržišta i privatnu svojinu, još od vremena pećinskog čoveka. Naravno, nemamo slobodna tržišta u svim sferama, živimo u specijalizovanim društvima. Ipak, slobodna trgovina nije učinila sve ljude slobodnima, čak i danas imamo neke oblike ropstva, žene koje su na ovaj ili onaj način potčinjene.
Ponavljam, jedna od najmoćnijih ideja jeste da su svi ljudi rođeni jednaki.
To nam pokazuje da su uspon liberalne ideje u 18, te njena primena u 19. veku, bili ključni. Oslobađanje ljudi teklo je postepeno – najpre su oslobođeni beli siromašni muškarci, zatim robovi i kmetovi, onda žene, pa kolonijalni narodi, zatim homoseksualci, trans ljudi…postepeno je povećavan broj ljudi koji imaju podsticaj da budu inovativni.
Tu je Milton pogrešio – slobodna tržišta nisu dovoljna za političke slobode. Pogledajte samo Mađarsku koja je upravo masovno glasala za fašizam. Da, Mađari će imati ekonomske slobode, ali će morati da trpe fašističku tiraniju.
To je argument koji često čujemo kada je reč o Čileu za vreme Pinočea.
Upravo tako. Dobro poznajem Čile, čak sam i predavala mnogim čikaškim momcima i nisam ih učila da budu fašisti, učila sam ih da budu ekonomisti.
U Čileu je i dalje problem to što je liberalizam postignut nasiljem. Nadam se da će u nekom trenutku prevazići to nasleđe.
Ovde se zapravo vidi licemerstvo levice: njihova kritika je da liberalizam može da se ostvari samo nasilnim putem, a s druge strane žele da osnaže vladu da koristi državno nasilje. Nikada nisam razumela taj argument.
Kad već govorimo o nasleđu i levici, da li imate neke konkretne savete za Srbiju u pogledu našeg snažnog socijalističkog nasleđa?
Imam jedan važan savet: čitajte Adama Smita i pokušajte da ojačate liberalnu ideologiju u Srbiji. To je naveća prepreka ekonomskom rastu u bilo kojoj zemlji, ta ideja da stvari funkcionišu kao igra nultog zbira – da bih ja pobedio, neko drugi mora da izgubi, a to jednostavno nije tačno.
To je greška koju pravi Tramp – veruje da u spoljnoj politici treba da izvučemo što veću korist iz odnosa sa drugim zemljama, a ne razume da trgovina ne funkcioniše tako. Srećom po nas, previše je lenj i nedovoljno inteligentan da bi predstavljao pravu pretnju američkoj slobodi.
Elem, ključ je u ideologiji, u snažnom liberalnom uverenju da su svi ljudi zaista jednaki. Ne mislim na jednakost u ishodima, već na jednakost dostojanstva.
Evo na primer sada, ja sam profesorka a ti tek počinješ da se baviš novinarstvom, ali to ne znači da treba manje da te poštujem ili tretiram manje dostojanstveno.
Neophodne su nam liberalne ideje, tako osnažujemo ljude i tako nacije ostvaruju bogatstvo.
Sve se svodi na uzajamno poštovanje i jednakost – ne Rusoovu jednakost ishoda, već Smitovu jednakost dostojanstva.
Nekoliko puta ste pomenuli Trampa. Kako mislite da će izgledati ostatak njegovog mandata?
Verujem da neče izdržati do kraja, možda neće biti smenjen, ali će podneti ostavku. Ipak, verujem da će ovo biti dobro za demokratiju iz dva razloga.
Prvo, Tramp je potpuno obesmislio ideju o prestižu predsedničke pozicije – ako jedan mafijaš i gangster može da bude predsednik, onda zaista bilo ko može da se kandiduje.
S druge strane, verujem da će Tramp, kao i većina njegovih saradnika, završiti u zatvoru. To će pokazati da naš pravni sistem funkcioniše, a to je izuzetno važno.
Slobodnoj zemlji su potrebne samo dve stvari: nezavisno sudstvo i slobodni mediji. Ako nemate jedno od ta dva, drugo će se ugasiti. Potrebne su vam obe institucije i to je sasvim dovoljno, ako one funkcionišu, ne treba vam ni ustav ni parlament.
To su dve institucije koje su izuzetno ugrožene u Srbiji. Kada država nema nezavisno sudstvo i slobodu medija, kako početi borbu za slobodno demokratsko društvo?
Morate da ubedite ljude da su te stvari važne. Obični ljudi imaju obične brige: žele posao, stan, žele da obezbede deci školovanje, ne interesuju ih apstrakne stvari poput slobode govora.
Nije lako, morate da ih ubedite da će, ako nestane nezavisnog sudstva ili slobodnih medija, nestati i sve ostalo. Država će se onda mešati u njihovu mogućnost da nađu posao ili pokrenu sopstveni biznis.
Strategija koju preporučujem jeste gonjenje vlasti za finansijsku korupciju – to ljudi razumeju. Ako možete da dokažete ljudima da političari na vlasti kradu, dovoljno ćete ih razljutiti da izađu na ulice i traže promene. Ovo smo mogli da vidimo širom Latinske Amerike iako se, naravno, dešavalo da na vlast dođu još korumpiranije garniture.
Potrebni su vam hrabri ljudi. Čovek kojem se divim najviše na svetu jeste Nelson Mendela – proveo je 27 godina u zatvoru i odatle izašao kao liberal. Nije želeo da se osveti svojim neprijateljima, već je bio spreman da im oprosti.
Svima su, dakle, neophodni hrabri novinari i hrabri pravnici.