Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 3 minuta

Juče, 3. maja, objavljen je godišnji izveštaj Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO). Srbija se našla na listi zemalja za koje je u Savetu Evrope pokrenut postupak zbog nezadovoljavajuće primene preporuka o sprečavanju korupcije.

 

Postupak Saveta Evrope može negativno da utiče na evropske integracije

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže za Talas da je jedna od važnih implikacija pokretanja postupka Saveta Evrope i veza sa evropskim integracijama Srbije.

„Evropska komisija redovno prati ocene GRECO i sasvim je izvesno da će konstatovati da obaveze u pogledu smanjenja korupcije nisu ispunjene – to možemo da očekujemo u sledećem izveštaju EK. To se može iskoristiti kao argument protiv daljeg napretka Srbije na putu ka EU.“

GRECO nije u mogućnosti da izriče kaznene mere, ali mu stoje na raspolaganju neke vrste podsticaja i pritisaka radi ispunjenja obaveza. Jedna od opcija jeste da u Srbiju upute delegaciju na visokom nivou koja bi imala zadatak da naglasi značaj mera koje naše vlasti treba da preduzmu.

Još jedna mogućnost jesu diplomatske mere – uručivanje pisma Ministarstvu spoljnih poslova o činjenici da preporuke GRECO nisu ispunjene. To je najviše što Savet Evrope, odnosno GRECO, može da uradi.

 

Sve dok ne primenjujemo zakone, nema reči o vladavini prava

Nenadić je istakao da bi, kada govorimo o korupciji, fokus trebalo da bude na primeni zakonodavstva koje već imamo.

„Ne može da bude govora o vladavini prava ako, za početak, ne primenjujemo zakone koje već imamo. Odličan primer je Zakon o javnim preduzećima koji predviđa javne konkurse za direktore. Uprkos tome, Vlada direktore i dalje postavlja kao vršioce dužnosti, što jasno ukazuje na odsustvo spremnosti vlasti da se bori protiv korupcije.“

 

Drugo očigledno kršenje vladavine prava je, kako navodi, neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaju i zaštitu podataka o ličnosti koja se odnose na omogućavanje pristupa informacijama.

„Konačno, u poslednjih nekoliko godina smo svedoci zaobilaženja procedura iz domaćih propisa kroz međunarodne ugovore. Sklapanjem opštih međunarodnih sporazuma sa drugim državama, omogućava se zaključivanje ugovora sa firmama iz tih zemalja bez nadmetanja, kao u slučaju izgradnje „Beograda na vodi“, formiranja zajedničkog preduzeća AirSerbia ili izgradnje nove termoelektrane Kostolac. U ovim slučajevima su zaobilažene procedure iz zakona koji su na snazi u Srbiji, a koje se primenjuju kod ugovora daleko manje vrednosti“, zaključuje Nenadić.

 

Indeks korupcije u Srbiji

Transparency International, međunarodna organizacija koja prati stanje korupcije u svetu, na godišnjem nivou objavljuje indeks korupcije za pojedinačne države. Na skali od 0 do 100, gde je nula najviši a 100 najniži nivo korupcije, Srbija je na kraju 2017. dobila ocenu 41. To je blagi pad u odnosu na 2016. kada je indeks bio 42.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *