Andrej Žikić, u svetu umetnosti poznat kao Artez, ostavlja svoj trag oslikavajući zidove širom sveta.
Početkom meseca je imao svoju prvu samostalnu međunarodnu izložbu u Torinu, a trenutno se sprema za brojna putovanja tokom crtačke sezone u Evropi.
Razgovarali smo sa njim o arhitekturi, snovima i inspiraciji za slikanje.
Nedavno si imao svoju prvu samostalnu međunarodnu izložbu. Kako si uspeo da izgradiš ime na svetskoj sceni i kako taj proces izgleda u tvojoj grani umetnosti?
Prisustvo na svetskoj sceni ulične umetnosti sam zaslužio predanim radom u upornošću u proteklih 5-6 godina, kao i konstantnom željom za pomeranjem sopstvenih granica bilo da se radi o samom stilu, razmeri i dimenzijama crteža ili pak brzinim izvođenja projekata na kojima sam imao prilike da radim. Poziv za izlaganje u Torinu je stigao krajem 2017. godine i mislim da je to znak da sam na dobrom putu kada je reč o mom umetničkom napretku.
Gde nalaziš inspiraciju za oblike i boje?
Inspiraciju nalazim svuda oko sebe, u ljudima koji me okružuju, arhitekturi, atmosferama i ambijentima na koje nailazim tokom putovanja. Paleta boja na muralim se uglavnom menja u odnosu na samu lokaciju kako bi se intervencija što bolje uklopila u postojeći ambijent. Kada su u pitanju slike, trudim se da paletu boja prilagodim atmosferi kojom želim da slika odiše.
Postoje neki motivi koji se ponavljaju na tvojim muralima – petao, devojka sa šoljom kafe…da li su ti oni posebno važni, imaju li priču iza sebe?
Određeni motivi su obeležili različite faze u nastajanju stila koji ljudi danas vezuju za mene. Crtanje petlova je zapravo bio pokušaj da kroz prepoznatljivu formu i ponavljanje jednog istog motiva kreiram svoj lični izraz. Uvek se nadam da će moji radovi uspostaviti dijalog sa posmatračima i ispričati im neku priču, priču koju oni sami žele i treba da čuju.
Koliko je arhitektura izvor inspiracije u tvom radu? Da li od duha i arhitekture grada zavisi šta ćeš i gde crtati?
Tokom studija arhitekture, naučio sam da čovek ima mogućnost da se bavi čime god poželi. Dijapazon znanja i različite oblasti sa kojima sam se tokom studija susreo su mi otvorili vrata ka ovome čime se danas bavim i pomogli mi da oslikavanju murala i projektima uopšte pristupim profesionalno.
Naravno, siguran sam da odnos mojih intervencija prema javnom prostoru i inkorporiranje arhitekture i prostornih elemenata prisutnih na lokaciji u same crteže imaju veze sa mojim studijama arhitekture. Ambijent u kom će se moj mural nalaziti svakako utiče na paletu boja koju koristim i to se na primer može lako primetiti poređenjem mojih radova nastalih u Indiji i onih nastali na severu Evrope.
Stvarao si umetnost u raznim delovima sveta, od Beograda, preko Brazila do Indije. Šta bi rekao da je tvoj najveći uspeh – koji grad, zid ili mural, a šta je bio tvoj najveći izazov?
Najvećim uspehom smatram uspešno sproveden najveći izazov sa kojim sam se do danas susreo – oslikavanje zida od skoro 300 m
2 na skeli od bambusa, sa temperaturom vazduha od preko 40 stepeni u roku od 8 dana. Tokom ovog projekta, koji je realizovan u indijskom gradu Patna, pomerio sam sopstvene granice izdržljivosti, upornosti i tvrdoglavosti. Veoma je bitno s vremena na vreme napraviti izlet iz zone komfora i videti koliko smo spremni da damo sebe kako bi snovi postali realnost.
Da li postoje razlike u tome kako ljudi prihvataju tvoju umetnost u Srbiji, a kako u inostranstvu? Imaš li neku zanimljivu priču, anegdotu u vezi sa radom van zemlje?
Smatram da za umetnost ne postoje granice, postoje samo ljudi koji umetnost manje ili više primećuju i oni koji je uopšte ne registruju i to je zajedničko za sve zemlje koje sam do danas imao prilike da posetim, pa i za Srbiju.
Krajem prošle godine sam nacrtao portret Emira Kusturice na zidu u Buenos Airesu i prijatno se iznenadio kada su slučajni prolaznici, Argentinci, počeli da mi prilaze i pitaju da li je to “Kusturika”. Lepo je videti da ljudi sa drugog kraja planete prepoznaju čoveka uz čije sam filmove i muziku odrastao!
Da li je slikanje murala posao od kojeg može da se živi? Da li se profesionalno baviš još nečim pored umetnosti?
Postoji puno poslova od kojih može da se živi – mislim da je bolje pitanje kakav kvalitet života oslikavanje murala sa sobom nosi? Meni je donelo puno putovanja, lepih uspomena i zanimljivih ljudi koje sam imao prilike da upoznam. Moj fokus je trenutno usmeren isključivo na slikanje i trudim se da smanjim broj distrakcija koje bi me udaljile od toga.
Šta sanjaš, a šta te noću drži budnim?
Sanjam da postanem muzičar, a budnim me drže komarci kada zaboravim da se namažem autanom u Indiji (inače spavam kao beba).
Možeš li da podeliš sa nama neki plan za buduće radove – destinaciju ili koncept?
Crtačka sezona u Evropi traje od aprila do oktobra, tako da me u narednom periodu čekaju brojna putovanja i oslikavanje murala širom kontinenta – u Istanbulu, Tirani, Petrogradu i mnogim drugim gradovima koje još uvek ne mogu da otkrijem!
Foto: Galo Art Gallery
Autorka