Društvo |
April 22, 2018
Vreme čitanja: 5 minuta

Nakon održanog 31. Beogradskog maratona, završavamo nedelju tekstom o aspektu trčanja koji nije vidljiv, a to su vrednosti i ideje koje stoje iza trkača.

Razgovarali smo sa
Ivanom Radenkovićem, glavnim trenerom Belgrade Running Club-a, Aleksandrom Sadžakom, osnivačem i trenerom kluba Running Tribe – Belgrade i Nikolom Miljkovićem, jednim od osnivača Belgrade Urban Running Team-a (BURT) i 442 Crew.

 

Kako ste formirali svoje stavove o društvu i svetu oko sebe? Šta biste posebno izdvojili kao formativne faktore?

Ivan:

Prvi intuitivni impuls bio je otklon od sistema koji je destruktivan, nelogičan i banalan, i stvaranje sopstvene oaze sačinjene od stripova, knjiga, muzike, filmova, vremena za razmišljanje, druženja sa neobičnim ljudima i odlazaka u prirodu. A onda je došao internet i svet ubrzao za 1000%.

I dalje sebe mogu da definišem kao utopistu, sanjara i idealistu. Nepremostiv je taj jaz između ideje o tome kakav bi svet mogao da bude i onog kakav jeste. Ranije me je nerviralo što je svet otišao tako daleko, a mi decenijama zaostajemo. Dok se svet bavi temama kao što su naseljavanje Marsa, transhumanizam ili održivi razvoj, mi se i dalje valjamo u blatu naših malih nacionalizama, sitnih pakosti, korupcije i robovanja mitovima.

Moja konkretna akcija je stvaranje paralelnog sistema koji je baziran na razvoju potencijala pojedinaca i njihovom umrežavanju. Belgrade Running Club je nastao na tim principima, to je mesto gde prevazilaziš sebe i povezuješ se sa ljudima koji dele tvoje vrednosti.

 

Nikola:

Dužni smo prema sebi i drugima da budemo iskreni. Pokušavam da mi to bude reper.

 

Aleksandar:

Formiranje stavova svakako počinje u krugu porodice, zatim se nastavlja kroz interakciju sa vršnjacima i ljudima oko sebe. Imao sam sreću da kao mali postanem aktivan sportista, pa je i to bilo jedan od glavnih faktora koji su me odredili.

Ne kaže se bez veze „s kim si, takav si“, zato je jako bitno da se okružite pozitivnim ljudima koji će vas puniti energijom, a da ljude koji stalno kukaju, žale se i crpe energiju isključite iz svojih života. Okružite se ljudima koji su zadovoljni sobom, koji su proaktivni i koji svojim radom i pozitivnošću napreduju u životu. Na taj način ćete i sami napredovati iz dana u dan.

 

Možete li da preporučite 3 knjige i 3 filma koji su ostavili jake utiske na vas?

Nikola:

Trčanje, zdrav život i zdrava ishrana su moja ljubav, opsesija i moj život. Odatle preporučujem sledeće:

Knjige

  • The Ketogenic Diet – Lyle McDonald
  • The Art and Science of Low Carb Living
  • The Art and Science of Low Carb Performance (autori obe knjige Jeff Volek i Stephen Phinney)

Filmovi

Ali i nevezano za moju omiljenu temu:

 

Aleksandar:

S obzirom da radim 3 posla, nemam puno slobodnog vremena, pa ne pamtim kada sam pogledao neki dobar film, a što se knjiga tiče, uglavnom čitam stručnu literaturu, koja čitaocima nije preterano zanimljiva.

Neko ko je u svetu fitnesa bi cenio naslov “Ignite the fire” Džonatana Gudmana, a trkačima bi bila zanimljiva Murakamijeva “O čemu govorim kada govorim o trčanju”.

 

Ivan:

Ovde smo govorili o društu i o trčanju, tako da fokus stavljam na te oblasti

 

  • „ Ostrvo“ – Oldus Haksli, jedan od retkih utopijskih romana napisan u 20. veku, veku distopija.
  • „Zadužbina“ – Isak Asimov, ceo jedan novi univerzum. Smatram da je SF kao žanr od druge polovine 20. veka ono najbolje od književnosti.
  • „Jedi Trči“ – Skot Jurek, autobiografija jednog od najboljih svetskih ultramaratonaca. U knjizi govori o svom životu, trčanju i ishrani baziranoj na biljkama. Još jedan dokaz da su trkači sjajni pisci.

Jako volim Kjubrika, Polanskog, Skorsezea, Felinija, obožavam da gledam filmove Vudija Alena. Ali ću ipak ovaj intervju iskoristiti da ukažem na izuzetno bitne filmove koji su prošli ispod radara šire javnosti i ostali kultni samo u uskim krugovima:

  • „Waking Life“ – film koji menja precepciju i izmešta nas u neku šiftovanu realnost, postavlja ozbiljna filozofska pitanja i može da se gleda 100 puta i da iznova bude zanimljiv.
  • „Earthlings“ – živimo u zlatnom dobu dokumentaraca, ovaj film je uticao na milione ljudi da preispitaju svoj donos prema životinja. Nakon gledanja ovog filma ostajete danima zamišljeni.
  • „Run for Your Life“ – Fred Libou je izmenio svet trčanja i od maratona napravio šoubiznis, uneo je u trčanje kreativnost, modu, strast i društvene teme. Ovo je dokumentarac o nastanku najvećeg trkačkog događaja na svetu Njujorškog maratona i njegovom tvorcu.

 

Koja vam je najvažnija sporedna aktivnost pored trčanja?

Aleksandar:

Pored trčanja, 16 godina sam bio u karateu i uvek volim da obučem kimono i odradim neki trening, za sebe. Takođe sam 3 godine bio u sportskoj gimnastici, u radu sa decom, pa mi je i gimnastička sala jedno od mesta na koje volim da odem.

Trudim se da što više vremena provodim u prirodi. Bar u okolini, na Košutnjaku, Avali… A kada vreme to dozvoljava, organizujem i kampovanja na Tari, Rudniku, Fruškoj Gori, rafting ture i sl. U poslednjih 7 godina se bavim i fitnesom, a pre 3 godine sam osnovao i svoj fitnes studio u kom takođe radim. Recimo da je fizička aktivnost, zdrav život i boravak u prirodi moj način života.

 

Ivan:

Trčanje je moja glavna aktivnost i sve što radim je na određeni način u vezi sa trčanjem.

Učenje! Učenje čitanjem knjiga, pohađanjem seminara, gledanjem kvalitetnih YouTube sadržaja, učenje kroz međuljudske odnose, učenje kroz greške i eksperimente. Aktivnost koja me je okupirala poslednjih godinu dana je telesna psihoterapija, učenje o sebi pomoću sopstvenog tela.

 

Nikola:

Ne znam šta bih rekao, moj život je prilično prost.

Radim u fitnes industriji, trčim i neprestano učim o zdravoj ishrani (kao što sam rekao, to mi je pratkično opsesija) i posvećen sam svojoj porodici.

Dakle, radim, trčim i provodim vreme kod kuće.

Više o trkačkim klubovima naših sagovornika: