Narodna poslanica Marinika Tepić podnela je ostavku na funkcije u Novoj stranci.
Razgovarali smo sa njom o ovoj odluci, o njenim daljim političkim planovima i o stanju opozicije u Srbiji.
U subotu ste na društenim mrežama objavili da podnosite ostavku na funkciju u Predsedništvu Nove stranke. Šta su glavni motivi koji su Vas naveli na ovu odluku?
Nerazumevanje poruke birača na beogradskim izborima s jedne strane, a s druge nalaženje opravdanja ili ignorisanje te poruke, što nas sigurno vodi u političku propast.
Još preciznije, pored poruke izašlih birača i onih koji su glasali za druge liste, za mene je najindikativnija bila poruka građana koji uopšte nisu izašli na izbore, jer nisu želeli da glasaju takve političke “ponude” ili uopšte nisu želeli da glasaju.
Takođe, nerazumevanje da sve i ako subjektivna krivica ne postoji kao takva, nužna je objektivna odgovornost ukoliko želimo ozbiljno i odgovorno da se bavimo politikom, a na šta se i sami često pozivamo ocenjujući druge.
Svesna toga, poslednjih mesec i po dana pokušavala sam da, zajedno s mnogim ljudima iz Nove, utičem na promene koje ćemo sprovesti u stranci, kako bismo jasno i bez demagogije poručili glasačima da nas ne otpisuju, da ćemo u budućnosti biti bolji. Nisam u tome uspela.
Šta tačno znači formulacija da u NS ne postoji „spremnost da se promišljaju promene“?
Predugo smo svedoci naprednjačke simulacije demokratije. Ne sme nam biti cilj da je mi simuliramo veštije, već da kroz rad stranaka pokažemo građanima kako ćemo sprovodili demokratiju ukoliko nam ukažu poverenje.
Smatram pogrešnim da bilo koja stranka funkcioniše po principu “lider – političari sledbenici – građani sledbenici”, već sasvim suprotno.
Koje su osnovne odluke ili politike oko kojih se ne slažete sa ostalim članovima Predsedništva?
Zajedno sa još četiri člana Predsedništva Nove stranke predlagala sam da se naši delegati izjasne o poverenju prema svima nama, da ih pitamo da li nam i dalje veruju i slažu li se da i nadalje donosimo odluke u njihovo ime, sagledavajući uzroke i posledice već donetih odluka, pa i za beogradske izbore.
Smatrala sam da je o tome nužna rasprava sa našim delegatima na prvoj Konferenciji stranke posle njih, zakazanoj za subotu 14. aprila, dakle dijalog i rasprava, a ne tek obraćanje. Taj naš predlog je odbijen.
Koji su, po Vašem mišljenju, koraci koje je Nova stranka trebalo da preduzme nakon ostvarenih rezultata na beogradskim izborima?
Nisam učestvovala u kampanji jer nisam Beograđanka, ali jesam učestvovala u donošenju odluke o njima, poštujući volju kolega iz Beograda. Ne želim sada da mašem zakasnelom pameću.
No, smatram da ne možemo nastaviti istim načinom rada, istim potezima i odnosima, a očekivati drugačiji rezultat na nekim narednim izborima. Nadala sam se da ćemo naći snage i volje da se izdignemo iznad ishabanih šablona i dirigovanih mišljenja, da promene koje želimo u društvu treba da krenu od nas samih.
Deo Predsedništva je preglasavanjem nas petoro presudio da se tako ne čini. U skladu sa svojom savešću, jedine moguće moje reakcije bile su ostavke na funkcije u stranci.
Kako vidite trenutno stanje u opoziciji – šta su razlozi generalno loših rezultata na beogradskim izborima?
Mnogo je razloga za “ubedljive pobede” Vučića. Kada upravljanje državom ima za cilj svođenje njenih građana na surovu borbu za golu egzistenciju, začinjenu strahom, ucenama i grozomornom propagandom, lako je “ubedljivo pobeđivati”.
No, to nije opravdanje za opoziciju, moramo kod građana probuditi veru da ćemo ih odbraniti i izboriti se za njihova prava, za pristojan život. Već smo propustili nekoliko šansi, nadam se da su to poslednje propuštene prilike.
Da li mislite da će doći do ujedinjenja nekih opcija u opoziciji na koje poziva Dragan Đilas? Koga bi sve ovakva koalicija mogla da okupi?
Sigurna sam da je širi savez jedini opozicioni front koji može da se izbori s onim što nas čeka – lokalni izbori 2020, pokrajinski vojvođanski, kao i redovni parlamentarni izbori. Lične ambicije i sujete moraju ustupiti mesto borbi za opšte dobro građana, pre nego što nas oni zauvek otpišu, a zemlja nepovratno sklizne u propast.
Živimo u vremenu u kome su sve društvene vrednosti pogažene, ljudi su sluđeni promocijom besčašća, zlobe i mržnje. Kultura primitivaca je postala državna politika, a da bi zaživela, ljudi bez vrednosti pokušavaju da sve ostale svuku na svoj nivo.
Ne smemo dozvoliti da u tome nepovratno uspevaju, znam da postoje građani koji umeju da razdvoje propagandu od suštine, da sude o mom radu na osnovu mojih dela, a ne stavljanjem etiketa koje imaju za cilj da aboliraju nečasnost tuđih političkih delovanja kako bi nas sve predstavili kao iste.
Da li postoji neka partija ili pokret koji bi Vam bio neprihvatljiv za saradnju i zašto?
Naravno, verujem da je to neupitno iz mog dosadašnjeg rada, ali nikada nije na odmet dodatno naglasiti da nikada ne bih mogla da sarađujem sa srpskim radikalima, bilo iz partije-matice, bilo konvertiranim u druge partije i udruženja – od vladajuće, do svih njenih prilepaka i onih koje simuliraju da to nisu, a stvorene su i hranjene da bi to uvek bile.
Kao ni sa ultradesničarima, ma koliko i među njima bilo protivnika vlasti, jer to čine iz potpuno drugih, još „nacionalističkijih“ razloga.
Principi i vrednosti jednakosti svih građana, vladavine prava, podele vlasti, parlamentarne demokratije, socijalne pravde i svih ostalih koji nisu samo fundament Evropske Unije, već i svih pravnih akata ove države, jedini su put.
Konačno, koji su Vaši dalji planovi u pogledu bavljenja politikom?
Ne odustajem od politike, to bih doživela kao predaju, a nisam joj sklona ni inače, kamoli u ovako nesnosnim društvenim i političkim okolnostima pod naprednjačkom čizmom.
U svom dosadašnjem radu otvarala sam značajne teme za naše društvo i državu, zbog nekih mi je i prećeno smrću, ali nisam se povlačila nikad. Naravno, nisam i ne ostajem pošto-poto u politici, ukoliko moje mišljenje i stavove građani ne prepoznaju kao važne i potrebne.
Autorka