Vreme čitanja: 6 minuta

Proteklog vikenda u Beogradu, Evropski studenti za slobodu organizovali su Liberty Con, trodnevnu konferenciju na kojoj su govorili neki od najistaknutijih liberalnih mislilaca današnjice. Među njima, svoje predavanje na Kolarcu održao je i
Džejmi Bartlet.

Iako po obrazovanju ekonomista, Džejmi se bavi novinarstvom, direktor je Centra za analiziranje društvenih mreža i autor knjige
Darknet koja se bavi mračnom stranom interneta.

Razgovarali smo sa njim o budućnosti demokratije i liberalizma, kao i o rizicima koje sa sobom nosi ubrzani tehonološki napredak.

 

Ovih dana se mnogo priča o regulisanju interneta, a krajem meseca zvanično kreće primena GDPR-a (Generalna regulativa EU o zaštiti podataka). Da li mislite da je ova regulacija previše stroga? Da li će dati željene efekte?

Videćemo da li je stroga ili ne, verovatno nije popularno reći ovo na libertarijanskom okupljanju, ali ja sam lično za veću zaštitu podataka. Mislim da je vrlo važno sprečiti formiranje velikih monopola, posebno monopola nad podacima, koji mogu ugroziti našu slobodu.

Što se rezultata tiče, to je teško predvideti, činjenica je da se sve kompanije koje koriste lične podatke vode istim biznis modelom koji je zasnovan na izvlačenju što više tih podataka od korisnika, tako da se neće lako odreći toga. Ima više mogućih ishoda: neke kompanije će ignorisati regulaciju, neke će preneti odgovornost na druge kompanije koje posreduju u prikupljanju informacija, a koje će naći način da makar formalno poštuju GDPR, jer faktički verovatno neće.

 

Kako vam deluje ideja Marka Zakerberga da ovu regulativu primeni u svim zemljama koje koriste Fejsbuk?

Nije rekao da će to definitivno uraditi, zar ne? Samo je nagovestio da bi to moglo da se desi. Regulacija Fejsbuka je neizbežna, ali mislim da Zakerberg želi manji stepen regulacije.

On je predložio da se GDPR uvede u SAD što ima smisla s obzirom na to da SAD predstavlja veliki deo Fejsbukovog tržišta.

 

Dosta se govorilo o Kembridž Analitika skandalu, a posebno su interesantne optužbe na račun ruskog mešanja u američke predsedničke izbore. Da li mislite da su Rusi zaista uticali na pobedu Donalda Trampa?

Siguran sam da su probali zato što je jeftino i lako. To ne mora nužno da znači da je uticanje na izbore bilo naređeno direktno iz Kremlja. To su, kao što i Putin tvrdi, mogli da rade obični ruski građani kojima se više dopao Tramp kao mogući predsednik i zaista ne vidim šta bi ih zaustavilo, ima ih 150 miliona.

Siguran sam da se to dešavalo i verovatno je u pitanju bila kombinacija uticaja ruskih građana i ruske vlade, ali ne verujem da je to presudno uticalo na rezultate izbora. Pre će biti da se radi o odbijanju američkih liberala da prihvate činjenicu da ljudi glasaju za Trampa.

 

Kembridž Analitika je izvesno samo jedan od mnogih slučajeva zloupotrebe podataka na internetu. Kako sve to može uticati na budućnost demokratskih izbora u svetu?

To je mnogo zanimljivije pitanje, jer ono što je radila Kembridž Analitika nije toliko uticalo na direktne rezultate izbora koliko na poverenje ljudi u izbore i to je mnogo veća stvar od same Trampove pobede.

Mislim da opšti trend koji ide u smeru sve većeg profilisanja pojedinaca putem interneta i kontinuirani mikro-targeting svakog ponaosob zapravo obesmišljava ideju o internetu kao velikom javnom prostoru gde svako može da iznosi svoje ideje. Poruke koje se tim putem šalju utiču na ljude tako da se vode emocijama a ne razumom.

Pogledajte šta se sada dešava, Amazon je osmislio novi alat za prisluškivanje glasa i pravljenja profila na osnovu toga šta ljudi pričaju. Političari će to zasigurno koristiti da pridobiju glasove. Sve ovo su veliki problemi za budućnost demokratskih izbora koji mogu dovesti do još veće polarizacije društva.

Štampano izdanje vaše nove knjige, Narod protiv tehnologije (The People Versus Tech) izlazi 19. aprila i tim povodom ste na Tviteru najavili novih 20 ideja za zaštitu demokratije od rizika koje internet nosi.

Možete li da podelite sa nama neku od tih ideja koja bi mogla da unapredi demokratiju u Srbiji? Živimo u relativno mladoj demokratskoj zemlji u kojoj tranzcija i postsocijalističke reforme nisu sprovedene dosledno.

Ne znam koliko mogu da pomognu Srbiji, ali uopšteno govoreći te ideje su kombinacija (nerado ću reći) veće regulacije korišćenja informacija, čvršće regulacije izbornog procesa, kao i veće transparetnosti političkog reklamiranja.

Potreban nam je mehanizam koji sprečava kršenje pravila tokom izbora. Trebalo bi da razmišljamo o tome kako da koristimo blokčejn tehnologiju da sakrijemo i zaštitimo lične podatke, ali tako da ljudi istovremeno mogu da pristupe svojim informacijama. Dakle, sistem bi bio siguran ali decentralizovan.

 

S druge strane mislim, da će problem zavisnosti od telefona koji svi imamo u jednom trenutku rezultirati tačkom u kojoj ćemo biti nesposobni da samostalno donosimo moralne sudove jer ćemo se oslanjati na mašine koje će nam govoriti šta da mislimo i radimo.

Mogu da zamislim situaciju u kojoj pitam svoj telefon kako da donesem neku veliku odluku, zatim telefon na osnovu temeljne analize svih dostupnih podataka napravi procenu šta najviše odgovara mom ekonomskom interesu i ja ga poslušam. To je gubitak nezavisne misli i moralnog prosuđivanja, a to je osnovna stvar zbog koje ljudi i cene slobodu.

Moramo svesno da mislimo o tome kako da gajimo nezavisnu misao okruženi algoritmima. Ozbiljne pretnje slobodi nalaze se u ovim malim napravama, ali tehonologija je istovremeno fenomenalna i zato je tako teško reći da li je dobra ili loša.

Ovo su dugoročni izazovi o kojima moramo na vreme razmišljati jer se demokratija neće sledeće nedelje srušiti, ali ako se ovako nastavi, hoće za 20 godina.

 

Između ostalog ste pisali i o ponovnom uzdizanju ludističkih pokreta usled razvoja veštačke inteligencije (AI) i automatizacije. Ima li razloga za paniku kada su u pitanju ove tehnologije, kako će promene koje nose uticati na naše živote?

Tehnološkom napretku moramo pristupiti sa velikim oprezom. Kao što kaže Ilon Mask, ako želimo da budućnost koju gradimo na veštačkoj inteligenciji bude što bolja, potrebno je da što više ljudi bude uključeno.

Svakakako ne treba da razbijamo stvari kao neo-ludisti, ali ako ne učinimo veštačku inteligenciju bezbednom i ne budemo razmišljali o implikacijama tehonološkog razvoja, neki ljudi će razbijati mašine i ova dostignuća će nam napraviti problem.

Već vidimo protivljenje tehonologiji, bile to pobune protiv Ubera ili situacija u kojoj neko izazove pucnjavu jer je Jutjub uklonio reklamu sa njegovih snimaka. To su delovi iste priče koja se već dešava, tako da treba da budemo zabrinuti.

 

Jedna od tema kojima se najviše bavite jeste Darknet („mračni internet“). Kao prednosti navodite efikasnost i inovativnost rešenja za nabavljanje stvari do kojih je inače teško doći kao što je, na primer, droga.

S druge strane, darknet zapravo omogućava ljudima da nesmetano i bezbedno kupuju razne supstance. Kako to posmatrate sa etičkog stanovišta?

Kako uopše suprostaviti te dve stvari? S jedne strane, korišćenje droge za one koji znaju šta rade jeste sigurnije, bezbednije, a i sam proizvod je kvalitetniji. Ako tako postavimo stvari, Darknet ima pozitivne efekte: smanjuje smrtnost usled drogiranja, ljudi ne diluju po ulicama.

S druge strane, ima mnogo onih koji ne znaju šta rade, pre svega puno dece i to je veoma opasno. Ipak ne mogu lako da odredim šta je važnije od ova dva.

Ljudi prenaglašavaju problematičnu stranu Darkneta, iako postoji druga strana koja predstavlja sigurnost i to je ono o čemu sam pisao u knjizi. Pre nego što kolektivno donesemo etički sud o Darknetu, moramo da znamo obe strane priče.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *