Vreme čitanja: 5 minuta

Američki ekonomista i sin Miltona Fridmana govorio je za Talas o Siriji, Severnoj Koreji, kriptovalutama, Fejsbuku i povratku starih civilizacija.

Ove subote, 14. aprila, Evropki studenti za slobodu organizovali su svoju godišnju konferenciju, LibertyCon, na kojoj je gostovao i Dejvid Fridman. Fridman je američki ekonomista, fizičar i teoretičar prava.

Njegovo glavno polje interesovanja je teorija anarho-kapitalizma, a to je i tema njegove najpoznatije knjige “Mašinerija slobode”. Iako je jedan od najpoznatijih libertarijanskih mislilaca, poznat je i kao sin ekonomiste Miltona Fridmana.

U koncertnoj sali Kolarca održao je predavanje rame uz rame sa svojom koleginicom Dirdre Mekloski. Zajedno su odgovarali na pitanja publike i iznosili svoja viđenja o trenutnom stanju i dometima liberalizma, o ratu protiv droga i novim tehnologijama.

Razgovarali smo sa njim o aktuelnim dešavanjima u svetu politike, ekonomije i tehnologije.

U subotu je nekoliko lokacija u Siriji bombardovano. Šta mislite o tom događaju i generalno američkom intervencionizmu?

Nemam dovoljno informacija o ovom konkretnom slučaju, ali generalno mislim da bi SAD-u bilo bolje da se manje bavi sprečavanjem problema u inostranstvu.

Problem sa intervencionističkom politikom jeste to što više štete pravite ako je sprovodite loše nego ako je uopšte ne sprovodite. Možda bi to izgledalo drugačije da američku spoljnu politiku vodi Meternih, ali vode je isti ljudi koji upravljaju i poštom.

SAD bi mogle da prestanu da se mešaju u unutrašnju politiku drugih zemalja, ali mislim da se to neće desiti.

 

Još jedna aktuelna rasprava vodi se oko Severne Koreje. Da li mislite da će taj sukob eskalirati i koje je moguće rešenje?

Može eskalirati, ali meni se čini da neće i, sa pozicije Severne Koreje, nuklearne rakete su korisnije ako ih ne upotrebite jer su veoma efektna pretnja.

Severna Koreja može mnogo nauditi Južnoj Koreji i Japanu, tako da mislim da nije u interesu SAD-a da je napadne. Sevrna Koreja je u ovoj situaciji veto igrač.

 

Nedavno ste govorili o ekonomskom rastu Indije i Kine. Da li mislite da je moguće nastaviti takav trend bez političke liberalizacije? Gde vidite Kinu za 10 ili 20 godina?

 

Nedavno sam posetio Šangaj i moj utisak je bio da je malo manje kapitalistički u teoriji i malo više kapitalistički u praksi nego SAD. Nije cela Kina Šangaj, ali mislim da će se Kina razvijati još neko vreme.

Mislim da će Kina rasti više ako se liberalizuje, ali ne vidim zašto relativno diktatorski sistem koji donosi prave odluke (ne meša se u ekonomiju) ne bi doveo do ekonomskog rasta.

Moj utisak je da je pre 30-40 godina Indija imala užasan sistem zbog vladavine birokratije, ali ne užasan kao Kina. Jedna od zanimljivih stvari u ovom veku biće povratak starih civilizacija jer se u poslednjih 200 godina sve vrtelo oko evropske civilizacije.

Japan se prvi probio bitkom u Cušima zalivu i pobedom nad Rusijom. Kina se vraća, Indija je na putu, a uz malo sreće, vratiće se i Iran.

 

Upoznati ste sa slučajem Kembridž Analitike i zloupotrebom podataka korisnika Fejsbuka. Kakav je Vaš pogled na tu situaciju – da li smo svesno predali svoje pravo na privatnost ili smo iskorišćeni?

Slučaj Kembridž Analitike je potpuno ista stvar koju je uradila Obamina kampanja 2012, a nije dobila toliko publiciteta – a to je ciljano reklamiranje. Samo su oni očito radili za pogrešnu stranu, u očima Kongresa.

Ako želite privatnost, moderna tehnologija vam daje priliku da je imate. Ovo što oni rade ne posmatram kao neku zastrašujuću stvar jer vam pomaže da saznate kakvoj se publici obraćate.

Pa i pre 30-40 godina predsednički kandidati nisu držali iste govore u Kaliforniji i Misisipiju jer su se obraćali drugačijim biračima.

 

Mark Zakerberg je tokom svedočenja pred američkim Kongresom rekao da Fejsbuk i druge društvene mreže treba da budu regulisane. Kako mislite da će se to odigrati?

Mislim da Vlada treba da reguliše Nacionalnu službu za bezbednost (NSA) jer ona prikuplja podatke o vama koje ne dajete sami. Čujem da Trampu odgovara ova afera jer će se Zakerberg navodno kandidovati za predsednika 2020. godine. Interesantna priča, ali sumnjam da je istinita.

Van političkog konteksta, isto to ciljano reklamiranje kome se ljudi protive iz ne znam kog razloga, služi oglašivačima da odluče koji će vam proizvod ponuditi i, što se mene tiče, radije bih da mi ponude proizvod koji želim.

Ako se država i potrudi da reguliše bilo šta na internetu, mislim da će to biti izuzetno teško, upravo zbog prirode interneta.

 

Treba li da budemo zabrinuti u pogledu korišćenja interneta – kako da se zaštitimo i da budemo sigurni da zaista imamo slobodu izbora?

 


Kada govorimo o privatnosti, mislim da je vaša generacija umnogome bezbrižnija nego što bih očekivao. To sam zaključio čitajući sinovljev blog gde otvoreno razgovara o veoma ličnim stvarima.

Što se tiče Fejsbuka, sve što on zna je ono što mu sami kažete. Pretpostavlja se, ako imate neke tajne, da ih nećete staviti na internet ili ćete se bar potruditi da ih zaštitite enkripcijom. Dobra stvar sa internetom je to što je jasno da je to nefiltrirani medij, na vama je da izaberete kome ćete poverovati.

Sada na internetu možete naći šta su kandidati govorili i u Misisipiju i u Kaliforniji, pa da onda donesete sopstveni sud.

 

Da li mislite da kriptovalute mogu da postanu konvencionalan način plaćanja? Kako bismo održavali stabilnost valuta bez centralne banke koja bi vodila monetarnu politiku?

Valute koje su stvarno nestabilne su one koje kontroliše vlada – Srbija je imala jednu takvu pre 20 godina. Kriptovalute su trenutno nestabilne jer su nove i njihova vrednost zavisi od toga koliko ljudi misle da će vredeti i to je neizvesno.

Međutim, nema razloga da ne uspostavimo kriptovalutu koja je stabilna. U vreme Adama Smita, škotski novac je bio novac koji je izdavala privatna banka. Postojeće kriptovalute nisu potpuno anonimne, ali mislim da anonimna valuta ima svoje negativne i pozitivne efekte na državu.

Pozitivno je to što država neće moći lako da skuplja poreze, jer već previše para uzima građanima. Pozitivno je i to što država neće moći da vodi rat protiv droga, jer mislim da je loš.

Međutim, teško će biti sprovesti zakon u slučaju kidnapovanja kada ove valute omogućavaju kidnaperu da njegova isplata ostane anonimna. Ovaj problem će postojati sve dok postoje digitalne valute.

Konačno, da li imate neki savet za Srbiju u pogledu ekonomskog razvoja?

Pokušajte da imate što manje državnog uplitanja. Pustite ljude da započinju poslove, pustite ljude da vrše slobodnu razmenu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *