Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 3 minuta

Organizacija
Freedom House (FH) je pre par dana objavila svoj godišnji izveštaj o stanju slobode i demokratskih institucija tokom 2017. godine (Nations In Transit).

FH je osnovana 1941. godine u SAD-u i od tada zagovara pospešivanje političkih sloboda i građanskih prava i podržava aktiviste u borbi za demokratske promene i zaštitu ljudskih prava.

Budući da je Srbija uključena u njihova istraživanja već dugi niz godina, možemo da pratimo ocenjeno stanje sloboda u našoj zemlji u poređenju sa prethodnim periodom.

Njihove ocene demokratskog razvoja zasnovane su na konsenzusu oganizacije, akademskih savetnika i autora izveštaja, te kao takve odražavaju mišljenje i procene uključenih aktera.

 

Demokratija u Srbiji kontinuirano opada: najniža ocena još od 2003. godine

Na skali od 1 do 7, gde 1 označava najviši, a 7 najniži stepen demokratskog razvoja, ukupna ocena za našu zemlju iznosi 3.96/7. Na osnovu toga, Srbija je klasifikovana kao
polu-konsolidovana demokratija.

U poređenju sa prethodnim periodom, ovo je najniža ocena koju smo dobili još od 2003. godine kada je iznosila 3.88. Od tada, procenjeni razvoj demokratije u Srbiji kontinuirano opada.

 

Demokratija, civilno društvo, nezavisni mediji i lokalna samouprava sve lošiji

 

  1. Demokratska vladavina

Kako je navedeno u izveštaju, do niže ocene je došlo zbog ogromne centralizacije moći u rukama jednog čoveka, predsednika Aleksandra Vučića, kao i usled učestalih izbora i izbornih kampanja koje su zamenile svakodnevno upravljanje zemljom.

 

  1. Civilno društvo

Lošije stanje objašnjeno je neprijateljskom atmosferom prema civilnom sektoru, a posebno onim akterima koji kritikuju trenutnu vlast.

 

  1. Nezavisnost medija

Ugrožena nezavisnost je, kako navode, rezultat finansijskih i drugih pritisaka na mali broj preostalih medija koji su nezavisni.

 

  1. Lokalna samouprava

Konačno, kažu autori, demokratičnost vlasti na lokalu umanjena je usled pojave preletača i pridruživanja odbornika vladajućim koalicijama.

 

Da li su slobode i danas jednako važne kao ranije?

Ekonomista
Slaviša Tasić kaže za Talas da je od pitanja demokratskog razvoja interesatnije pitanje da li je stanje sloboda i danas jednako važno kao ranije ili je manje važno.

„Ja mislim da je malo manje važno nego pre jer je sve više načina da se država zaobiđe.

Prvo, državnu kontrolu medija zaobilazimo drugim vidovima komunikacije i vesti, posebno društvenim mrežama.

Drugo, regulacije zaobilazimo novijim načinima poslovanja. IT kompanije koje rade za strance ne zavise od države niti ih država može kontrolisati – kao što je nekada mogla kontrolisati svakoga ko nešto radi.“

Tasić zaključuje da država može da bude bezobraznija iil agresivnija, ali da građani i pored toga imaju više sloboda, a ne manje.

 

U regionu slično stanje; Makedonija jedina napredovala

Posmatrajući čitav Zapadni Balkan, FH navodi da je ove godine zabaležena najveća degradacija demokratskih institucija za 23 godine koliko njihov projekat traje.

Jedina država u kojoj primećuju pozitivne trendove jeste Makedonija koja je, na skali od 1 do 7, dobila ukupnu ocenu 4.36, a pomaci se odnose na nezavisnost medija i demokratsko upravljanje na nacionalnom nivou.

Generalni zaključak autora je da se Zapadni Balkan suočava sa izazovima iliberalizma, te da Evropska Unija ima odgovornost da pomogne demokratski razvoj u regionu.

Pored Srbije, u kategoriji polu-konsolidovanih demokratija nalaze se i Crna Gora i Hrvatska, kao i susedne Bugarska i Rumunija, dok su Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija i Kosovo klasifikovani kao hibridni režimi.


Čitavo istraživanje možete pogledati ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *