Nakon najave kandidature za predsednicu pokreta Dosta je bilo, narodna poslanica Tatjana Macura odustala je od trke, a zatim napustila i pokret.
Razgovarali smo sa njom o razlozima izlaska, o skretanju DJB ka desnici, koaliciji sa Dverima, kao i o njenim daljim planovima – u Skupštini i generalno političkom životu.
Nakon najavljene kandidature za predsednicu Dosta je bilo, povukli ste se iz trke, ali i iz samog pokreta. Šta su, ukratko, osnovni razlozi za ovu odluku?
Razlog za ovu moju odluku leži u činjenici da predsedništvo u ostavci, članovi Glavnog odbora i jedini član Statutarne komisije nisu bili spremni da ponište odluku donetu na tajnoj online sednici pojedinih članova Glavnog odbora, mimo svih pravila i Statuta, a na kojoj su na najsramniji mogući način iz Dosta je bilo izbačene naše kolege iz republičkog i pokrajinskog parlamenta, odbornici i kojom su raspušteni opštinski odbori širom Srbije.
Zatim i otvoreno izbegavanje sednice Glavnog odbora, a koju su inicirali članovi koji su na sraman način izbačeni posle toga, na kojoj bi se raspravljalo o najvećim unutarstranačkim problemima – pre svaga o neuspeloj registraciji stranke i o načinu na koji smo donosili najvažnije strateške odluke.
A na kraju „kap koja je prelila čašu“ i koja je ugasila poslednju nadu da nekadašnje rukovodstvo uopšte želi i traga za promenama koje bi DJB vratile u život kao relevantnu političku organizaciju. Konstantne sabotaže od prvog dana kandidovanja i kampanje, menjanje i tumačenje pravila kampanje u hodu, neprosleđivanje kompletne kandidature svim članovima Dosta je bilo (u kojem se upravo navodi to da postoje zahtevi kao preduslov da se demokratski unutarstranački izbori uopšte održe), pristrasno obaveštavanje članova putem Member platforme, pristrasno napisana i objavljivana saopštenja u korist kandidata kojeg podržava predsedništvo u ostavci i na kraju manipulacija sa spiskom delegata koji imaju pravo glasa, a koji nisu dati kandidatima na uvid.
U svojoj Fejsbuk objavi navodite kao problem naglo skretanje DJB u desno. Možete li da elaborirate, da li se to odnosi samo na koaliciju sa Dverima ili na neke promene unutar pokreta?
Moje mišljenje je da se ozbiljno manipulisalo rezultatima istraživanja koja su predstavljana predsedništvu, članovima Glavnog odbora, a na kraju i članstvu. Povremeno bi neki „neimenovani izvor“ u javnosti dao komentar o saradnji sa opcijama koje su nam recimo u periodu od 2014. godine bile neprihvatljive i u kombinaciji istraživanja i lažnog pritiska javnosti, članstvo je „skuvano kao žaba“.
Odluke su praktično „iznuđene“ samo zbog činjenice da smo mi poverenje poklonili ulaskom u Dosta je bilo. Jedan od zahteva sa moje strane u poslednjih nekoliko dana je i da se Glavnom odboru prezentuju sirovi rezultati svih istraživanja koja smo imali, pa da zajedno pogledamo gde smo i kako pogrešili u proceni. Kada ovako padneš, prvo što ozbiljni ljudi rade je da analiziraju korake koji su do toga doveli. Nažalost, do danas nismo dobili tražene rezultate.
Da li je okretanje DJB ka Dverima u suprotnosti sa Vašim uverenjima i ako jeste – kojima?
Generalno jeste. Međutim, bila bih licemerna kada bih odgovorila da sam bila protiv odluke koja je usvojena. Ono što danas znam, a što tada nisam mogla ni da pretpostavim, je da sam i ja u tom periodu „skuvana kao žaba“.
Prepričana istraživanja na nivou „mi smo drugi izbor visokoobrazovanima u Beogradu“, „mi smo drugi izbor desnice u Srbiji“ i slično su vodila ka tome pomislim da ćemo dobiti snagu ulaskom u tehničku koaliciju i da ćemo ostvariti dvocifren rezultat koji nam je koalicijom garantovan, a u suštini je rukovodstvo od nas sakrilo činjenicu da se borimo za cenzus.
Danas se zgražavaju nad nekim drugim potencijalnim saradnjama isti oni koji su se pre četiri godine zgražavali nad koalicijom sa Dverima. Sa ove distance i sa ovim saznanjima, pitam se zašto nije bila moguća i neka druga „tehnička“ koalicija?
U nekom trenutku tokom kampanje za beogradske izbore bilo je nejasno da li DJB podržava evopske integracije Srbije. Koalicija sa Dverima dodatno je zamaglila tu nejasnoću. Da li vi podržavate proces integracija Srbije u Evropsku Uniju?
Lično mi je bliža integracija u Evropsku Uniju, nego neka druga integracija, a svakako mi je nezamislivo da neko želi da Srbija ostane u izolaciji. Nejasna politika o tome gde se Dosta je bilo tada video (ili gde se još uvek vidi) nije zbunio samo birače, nažalost zbunio je i nas članove, pa čak i članove koji su bili na kakvom takvom izvoru informacija.
Po čemu se DJB koji biste vi vodili razlikuje od postojećeg DJB-a? Kako biste rebrendirali pokret?
Prvo bih napravila stranku. Pre ovoga bih pozvala sve članove da napišemo zajedno sva nedostajuća akta stranke i pozvala ih da zajedno izmenimo postojeći Statut. Kompletirala bih ključne organe, kao što je Statutarna komisija.
Centralna izmena u Statutu bila bi izmena koja se tiče predsedništva. Buduća stranka bi imala prošireno predsedništvo koje bi odluke donosilo većinom težeći konsenzusu. U svom planu i programu u kandidaturi navela sam da predlažem da novo predsedništvo ima 11 članova, od kojih bi jedna osoba bila predsednik, jedna osoba zamenik i svi ostali potpredsendici, a među potpredsednicima jedna osoba bi se posebno bavila i finansijama, zajedno sa generalnim sekretarom buduće stranke.
Predloženo predsedništvo imalo bi što je moguću bolju teritorijalnu zastupljenost. Kao što rekoh, odluke bi se donosile većinom i to tako da je potrebno 8/11 glasova da bi se odluka usvojila, a svakako težeći konsenzusu.
Predložila sam i da mandat novog predsedništva bude oročen do prvih parlamentarnih izbora, a do tada da se svi resursi stave na raspolaganje novim ljudima koji bi pokušali da pokret izvuku iz krize.
Zaustavila bih „svađalački narativ“ uperen protiv kolega iz opozicije jer se ispostavilo da zaista nisu svi isti. Ne možete ići generalno protiv grupe u kojoj sigurno ima sjajnih pojedinaca, u šta smo se u Skupštini više puta uverili. Isto bih se ponašala i prema novinarima.
Cenzura u medijima, ako i autocenzura, jeste prisutna i ja je ne negiram, ali nije rešenje gaziti pojedince zbog toga, već se boriti da se i za njih stvori takvo okruženje u kojem će slobodno, odgovorno i nepristrasno raditi svoj posao. Ako se borimo za prava pekara, lekara, mehaničara, zašto ne bismo i za prava novinara? Zašto od tih ljudi praviti neprijatelje umesto saveznike, posebno jer nam je cilj isti?
Imala sam još nekih jako zanimljivih predloga za reorganizaciju, ali ovi su ključni.
Dolazite iz sveta preduzetništva. Šta su osnovni problemi koje prepoznajete u našoj privredi – šta treba prvo adresirati kada je u pitanju preduzetništvo?
Smanjiti poreze i sve moguće namete koji će rasteretiti domaćeg privrednika. Prestati sa subvencionisanjem konkurencije koja domaće privrednike izbacuje iz biznisa i stvoriti takvu atmosferu da oni koji ne zavise i ne žive na grbači države prodišu.
Podneli ste ostavku u pokretu, ali ne i na mesto narodne poslanice. Kako će izgledati Vaš dalji rad u Narodnoj skupštini?
Kada se malo udaljite i pogledate sa strane, videćete da je suštinski došlo do cepanja poslaničkog kluba. Mi smo sada veća grupa koja nijednog trenutka nije odustala od vrednosti i principa koje smo zajedno proklamovali 2014. godine i sa kojima smo ušli u Skupštinu 2016. godine. Nastavićemo tamo gde smo stali, stabilo idući ka cilju. Cilj je organizacija koja ima snage, volje i želje da nametne novu politiku, ne isključuje saradnju sa ostatkom opozicije, posebno ne uz nepotrebno moralisanje, i koja će građanima ponuditi rešenja, a ne konflikt.
Konačno, kakvi su Vaši dalji politički planovi izvan Skupštine?
Zadala sam sebi zadatak da u narednom periodu, a zajedno sa ljudima koji nisu odustali od ideje zbog koje smo u politiku uopšte i ušli, da napravimo funkcionalnu i zdravu organizaciju koja je potrebna svima onima koji žele da uđu u politiku, a do sada to nisu mogli jer su u ponudi samo one organizacije koje su opterećene balastom koji nose njihovi lideri.
Moraju novi ljudi, mora neka nova energija da bi do bilo kakve promene došlo. Ako uspem – sjajano. Ako ne uspem – vraćam se onome što sam radila pre ulaska u političku arenu. A sve mi se čini da ću u ovoj nameri i uspeti.
Autorka