Fotografije: Nemanja Knežević
Možeš li da nam kažeš nešto više o svom proizvodu – likeru od ruže? Odakle dolazi i po čemu je specifičan?
Liker od ružinih latica pravi se od majskih ruža koje cvetaju samo petnaest dana u godini, a koje sami uzgajamo na našim porodičnim plantažama u Vojvodini. Napravljen je po ugledu na rozulin, liker koji se tradicionalno pravi u dubrovačkom kraju, ali je prilagođen domaćem tržištu u tom smislu što je sličniji rakiji nego likeru. Nije presladak i ima trideset stepeni, što je negde između likera i rakije.
Kako se rodila ideja o ovom preduzetničkom poduhvatu?
Moji roditelji su prepoznali potencijal u priči o luksuznom likeru od latica ruže koji se pravio u Dubrovačkoj republici, a po kome je ova državica nadaleko bila poznata. Dubrovčani su njime podmićivali osmanske oblasne vladare i poklanjali ga sveštenstvu i plemstvu koje je boravilo u gradu – bila je to prava mala tajna dubrovačke diplomatije. Mi smo rodom iz Mostara, grada kojem je bliska ta dalmatinska kultura, tako da nam ta priča nije bila nepoznata.
Dolaziš iz potpuno druge oblasti – kako je izgledao prelazak iz sociologije u proizvodnju likera? Da li si u novom poslu pronašla nešto što ti odgovara?
Sociologija vas zapravo ne osposobljava ni za kakav konkretan posao – ali ako joj pristupite na pravi način može da bude dobra osnova za svaki posao. To je valjda i jedina prednost društvenih nauka. Što se mene tiče, autori poput Elstera ili Taleba itekako imaju primenu u preduzetništvu – tako da se trudim da spojim jedno sa drugim. Ipak, preduzetništvo vam daje mogućnost da steknete znanja potpuno drugačija od fakultetskih. I to je ono što mi najviše odgovara – pored slobodnog vremena koga imam na pretek.
Na koji način si dolazila do saveta, informacija i tehnologije potrebne za bavljenje ovim poslom?
Moja početna prednost bila je to što sam već imala recept. Ali mi svejedno nije bilo lako u početku. Kao i sve – učite u hodu, sa ljudima. Uvek se nađe neko ko hoće da prenese znanje. I probate milion puta. Dok ne uvežbate. A sve se na kraju uvežba. Nema tu neke filozofije.
Opiši nam malo proces proizvodnje – gde sve počinje i koliko vremena prođe od berbe do gotovog proizvoda?
Proces proizvodnje počinje berbom koja traje petnaestak dana – koliko i cvetaju majske ruže od kojih se liker pravi. Kada naberemo ruže – prebacujemo ih u proizvodni pogon gde se latice odvajaju od cvetne lože, a zatim potapaju u destilat i šećer. Nakon odležavanja, dobija se ekstrakt od kojeg se dalje pravi liker. Ceo proces traje oko godinu dana. Važno je naglasiti da u proizvodnji ne koristimo nikakve veštačke dodatke, poput aroma, boja ili konzervansa – sve je potpuno prirodno.
Da li si razmišljala o širenju linije – o nekom drugom likeru ili nekom drugom proizvodu od ruže?
Naravno – planiramo nove proizvode. Trenutno radimo na širenju plantaža kako bi to bilo i moguće. Proizvodnja je ograničena brojem ružinih sadnica, tako da se svi planovi prave na pet godina.
Gde možemo da probamo Ružu?
Možete da je probate, na primer, u Zaokretu, Restoranu TRI ili Džezvi. A ako ste za neku formalniju varijantu, tu su Franš, Square nine ili Hyatt.
Konačno, koji su dalji koraci – da li je u planu izvoz na druga tržišta?
Plan mi je da u narednih pet godina proširim plantaže i povećam proizvodnju kako bih mogla da izađem na strano tržište i otpočnem proizvodnju drugih proizvoda od ružinih latica.
Autorka