Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Živimo u tehnološki najnaprednijem periodu ljudske civilizacije. Veštačka inteligencija, samovozeća kola, blokčejn i virtuelna realnost su uveliko deo svakodnevnih razgovora o tehnologiji, što je do skoro bilo nezamislivo.

Ipak, reakcije na to su raznolike – postoje tehnološki entuzijasti koji veruju da će nam životi biti neizmerno lakši i napredniji i da ove promene treba da dočekamo raširenih ruku.

S druge strane imamo pesimiste i alarmiste koji redovno dižu paniku oko brzog napretka tehnologije, te od njih često čujemo kako će
roboti preuzeti sve poslove i ostaviti ljudsku vrstu u siromaštvu i bedi.

 

Inovacija zatvara stara, ali otvara nova radna mesta

Nema sumnje da je veštačka inteligencija napredovala do nivoa na kojem možemo da očekujemo automatizaciju
velikog broja poslova. To ipak ne znači da treba da paničimo i proglašavamo kraj svih industrija koje zapošljavaju ljude.

Umesto toga, treba da se okrenemo istoriji i futurologiji.
Rej Kurcvajl, jedan od najpoznatijih futurologa u svetu tehnologije, misli da ovo nije ništa novo i neviđeno. Tokom istorije smo više puta eliminisali čitave industrije: svaka velika tehnološka inovacija značila je nestanak velikog broja poslova, navodi Forbs.

Izum parne mašine ili automobila je sigurno poslao neka radna mesta u zaborav, ali to ne znači da ljudi nemaju šta da rade. Nestanak određenih procesa ne podrazumeva kraj ljudskog rada kao takvog, već stvaranje novih i naprednijih industrija.

„Slično, izum simboličke mašine u prvim decenijama XX veka, u radu Tjuringa, fon Nojmana i drugih, mašine koja automatizuje i mehanički, danas digitalno, izvodi procese logičke inferencije, suštinski menja panoramu industrije i rada“, ističe
Goran S. Milovanović, psiholog i data naučnik.

On smatra da će potreba za mnogim profesijama biti manja, u skladu sa tim u kojoj meri će biti moguće oponašati relevantnu ljudsku ekspertizu mašinskim putem. Dodaje i da će ljudi morati da ulažu mnogo više u svoje obrazovanje jer nećemo moći da se oslonimo na veštačku inteligenciju (
artificial intelligence – AI) u meri u kojoj bismo se oslonili na vrhunskog ljudskog stručnjaka.

„Prave ekspertske pozicije, utemeljene u znanju i iskustvu, biće sačuvane. Ali sve smo to već videli u prethodnim industrijskim revolucijama. Biće otvoren ogroman prostor ljudskoj kreativnosti. Generalno, kreativnu industriju i fundamentalna istraživanja očekuje procvat.“

U pogledu straha od AI kao takve, misli da nema razloga da brinemo o realizaciji nečega poput Klarkovog i Kjubrikovog HAL9000 jer smo svetlosnim godinama udaljeni od toga.

„Dugo ćemo raditi na sistemima koji izvode kognitivne procese bolje i od samog čoveka – ali parcijalne, specijalizovane kognitivne procese“, zaključuje.

 

Nisu svi ljudski problemi rešeni

Činjenica je da neke automatske procese možemo da prepustimo robotima.

Međutim, postavljaju se dva pitanja: šta je to što ljude odvaja od mašina i da li postoje sfere u kojima treba još mnogo da radimo?

Na prvo pitanje je odgovorio
Džek Ma, osnivač i direktor Alibaba grupe (verovatno ste upoznati sa online trgovinom AliExpress), na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

„Vrednosti, uverenja, kritičko mišljenje, timski rad, briga za druge – to su stvari koje ne proističu samo iz znanja. Zato mislim da decu treba da okrenemo sportu, muzici, slikanju, umetnosti. Treba da ih učimo stvarima koje će ih razlikovati od mašina.“ Ako već roboti mogu da rade neke stvari, i da ih rade bolje od ljudi, onda, smatra Ma, treba da usmerimo decu na ono što roboti nikada neće moći.

Što se tiče ostalih problema ljudske vrste, suvišno je isticati koliko posla tek treba da odradimo. Ratovi, siromaštvo, glad, nejednakost, diskriminacija – sve su to oblasti u kojima je itekako potrebna uloga čoveka, a neke naše osobine poput empatije, ljubavi i brige, bar za sada, roboti ne mogu da nadomeste.

 

Don’t Panic


Ne treba da dižemo paniku i strepimo od napretka tehnologije, ali svakako treba da budemo realistični u pogledu njene upotrebe. Jedan od važnih
trendova jesu napori da se AI upotrebljava u svrhu dobrobiti za čovečanstvo, budući da postoje rizici od zloupotrebe ove tehnologije.

Ti rizici se kreću u domenu nameravanih ili nenameravanih posledica koje bi zaista mogle da prouzrokuju štetu i treba da ih imamo u vidu. Nalazimo se u pionirskoj fazi velikog dela tehnologije i neke stvari su još uvek neizvesne. Ipak, ne treba da popustimo pred alarmizmom, već da upregnemo sav ljudski i tehnološki potencijal u unapređivanje života – za sada na Zemlji, a kasnije i šire.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *