Ako ste ikada pokušavali da budete na dijeti, znate koliko režimi ishrane mogu da frustriraju. Poseban problem mogu da budu stroge restrikcije – danas se to najčešće odnosi na ugljene hidrate, usled čega se osećamo loše ako pojedemo komad torte ili sladoled koji bi nam inače doprineli lepom raspoloženju.
Ono što oduzima najviše energije kod dijeta jeste detaljno planiranje svakog obroka – ako morate da sabirate broj kalorija ili grame UH/masti u svakom prozivodu, to donekle izbacuje uživanje iz jednačine.
Lekcije iz ekonomije
Dvojica ekonomista su našli rešenje u svojoj branši. Kristofer Pejn i Robert Barnet, koautori knjige „
The Economists’ Diet“ (Dijeta ekonomista), pokušali su da primene koncepte iz ekonomije kako bi redukovali svoju telesnu masu.
Njihovi rezultati su više nego vidljivi – Barnet je za godinu i po dana uspeo da smrša čak 35 kilograma, dok je Pejn još ranije skinuo 20 kilograma. Odlučili su da osmisle model koji će pomoći ljudima da što efikasnije organizuju režim ishrane, a usput i nauče nešto o ekonomiji.
Biznis insajder prenosi tri glavne lekcije iz njihovog iskustva:
1. Uspostavite meta-pravila
Meta-pravila su načelna pravila koja imamo u glavi kako bismo smanjili broj odluka koje donosimo svakog dana. Recimo, ako je pravilo da se za doručak jede neka kombinacija jaja, mesa i salate, onda trošite manje vremena i energije svakog jutra za smišljanje doručka jer ste eliminisali sve druge proizvode.
Pejn i Barnet su ideju meta-pravila preuzeli od
Dena Arijelija, bihevioralnog ekonomiste sa Univerziteta Djuk koji se inače bavi primenom psiholoških i ekonomskih principa na svakodnevni život.
Njihov savet jeste da odaberete tip namirnica koje dolaze u obzir za svaki obrok – oni, recimo, jedu salatu za ručak svaki dan. Prednost? Ne dolaze u iskušenje da naruče picu ili pljeskavicu kada jedu van kuće.
2. Držite se „dosadne“ dijete
Kako kaže Barnet – dosadna dijeta je
dijeta pomoću koje ćete smršati.
Ekonomska lekcija u ovom slučaju – opadajuća marginalna korisnost. Ova teorija, ili zakon, kaže da korisnost koju dobijamo od nekog proizvoda (u ovom slučaju – uživanje u hrani) opada sa povećanjem količine proizvoda. To znači da ćemo nakon prvog kolača u svakom sledećem da uživamo sve manje.
Ako imate ovo na umu, lakše je zadržati se na jednom slatkišu.
Prednosti dosadne dijete – one koja podrazumeva redovne iste ili slične obroke – proučavani su u nekoliko istraživanja. Neka od njih ukazuju na vezu između habituacije (prilagođavanja organizma na određenu vrstu hrane) i mršavljenja.
Grupa žena koja je jela isti obrok svaki dan pokazala je
bolje rezultate od onih koje su taj obrok jele jednom nedeljno: usled navikavanja, u proseku su imale manje obroke, a samim tim i manji broj kilograma.
3. Merite se svaki dan
Većina ljudi strepi od stajanja na vagu, a vrlo često to i nije najbolji pokazatelj napretka jer mišići imaju veću masu od masti pa manje kilograma ne znači bolju figuru.
Takođe, prekomerno bavljenje brojevima može da vodi opterećivanju i padu samopouzdanja, tako da je ovo verovatno najkontroverzniji savet dvojice ekonomista.
Oni, međutim, preporučuju da to radite svaki dan. Njima je merenje donelo pozitivne rezultate, a pozivaju se i na
istraživanja koja pokazuju određene rezultate ove metode.
Logika iza svakodnevnog merenja, kako kažu Pejn i Barnet, jeste sprovođenje empirijskog istraživanja na sebi. Smatraju da ne postoji bolji i jednostavniji pokazatelj koji je moguće meriti i pratiti iz dana u dan, i vide to kao priliku da budete „naučnik svog tela.“
Četvrta lekcija: u svemu budite umereni
Nijedno od navedenih pravila nije univerzalno. Iako znamo da su neke namirnice zdravije od drugih, to ne znači da potpuno treba da svedemo ishranu na nekoliko jela. Iskoristite ovo kao polje u kojem možete da budete kreativni, a meta-pravila oblikujte po svojim ličnim preferencijama.
Postoje mnogobrojni dokazi o prednostima raznovrsne ishrane, a lekcije iz ekonomije nam pomažu da sačuvamo energiju i fokus za druge aspekte života.