Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Prošle nedelje otkrivena je zloupotreba podataka na Fejsbuku – podaci preko 50 miliona korisnika navodno su iskorišćeni u političke svrhe bez njihovog znanja. U centru priče bila je kompanija
Kembridž Analitika, a epilog još uvek čekamo. Budući da je ova kompanija povezana sa Trampovom predsedničkom kampanjom, postoji veliki pritisak da se situacija razreši.

U svetlu ovih dešavanja, Mark Zakerberg je za
Wired izjavio da je potrebno regulisati rad Fejsbuka i ostalih društvenih mreža. „Nije pitanje da li regulacija treba da postoji ili ne, već kako je treba sprovesti“, rekao je tom prilikom.

Pitali smo
Slavišu Tasića, ekonomistu, i Slobodana Markovića iz UNDP-a kako bi ovaj vid regulacije mogao da izgleda i šta bi to značilo za Fejsbuk

Fejsbuk: kompanija ili javno dobro?

„Već neko vreme povlači se argument da Fejsbuk i Gugl nisu više samo kompanije već da su na korak od javnog dobra. Po toj logici, budući da imaju prirodne monopole, trebalo bi da budu regulisani. Pored toga, postoji i debata oko toga da li Fejsbuk treba tretirati kao medij koji je odgovoran za sadržaj ili samo kao platformu na kojoj svako može da objavljuje“, navodi
Slaviša Tasić.

On smatra da Zakerberg poziva na regulaciju iz više razloga – verovatno mu je jasno da ga očekuje nešto slično pa želi da povuče prvi potez, a regulacija je svakako bolja od eventualnog razbijanja kompanije.

„Ta druga opcija možda zvuči neverovatno jer u poslednjih 20 godina nije bilo velikih antimonopolskih procesa, ali 1990ih je gotovo došlo do razbijanja Majkrosofta – dok viši sud nije preinačio prvostepenu odluku.“

Imajući to u vidu, Zakerberg verovatno kalkuliše da je isplativije ići u susret ovom procesu nego biti na neprijateljskoj strani države.

Što se same regulacije tiče, još uvek nije jasno kako će ona izgledati, ali svakako nije reč o tradicionalnoj ekonomskoj regulaciji već o medijskoj.

„Rekao bih da se čitava priča oko regulisanja velikih monopola i mreža precenjuje jer regulatori često ne vide dinamički aspekt – konkurencija može da proguta navodne gigante, ma koliko oni delovali nepobedivo u datom momentu.

To je bio slučaj sa Majkrosoftom. Kada je konačno završen sudski proces u EU i SAD-u, već su u igri bili Gugl i Epl koji su ograničili ovu kompaniju u velikoj meri – što bi se desilo i bez uplitanja sudova i regulatora“, zaključuje.

Regulacija se prvenstveno odnosi na političke kampanje

Slobodan Marković istakao je da situacija sa Kembridž Analitikom ni po čemu nije specifična, već da odražava generalno stanje stvari kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti na društvenim mrežama. Dospela je u žižu javnosti zbog veze sa Trampom, ali svakako nije jedini slučaj sličnog korišćenja podataka u okviru izbornih kampanja na internetu.

„Već neko vreme se govori o regulisanju društvenih mreža, ali nije jasno u kojim sve pravcima će se to odvijati. Kada su u pitanju političke kampanje, jedna opcija o kojoj je bilo reči jeste vizuelno isticanje političkih oglasa na društvenim mrežama.

U tom slučaju bi korisnicima odmah bilo jasno da se radi o političkoj reklami, a svi bi mogli da vide koja kampanja je targetirala koje grupe ili pojedince kojim sadržajima.

Međutim, čak i kada to bude sprovedeno, bojim se da u izbornim komisijama širom sveta trenutno ne postoje adekvatni kapaciteti za nadgledanje i kontrolu online kampanja. Drugačije je sa tradicionalnim medijima, tu pravila postoje već decenijama, kao i izgrađeni kapaciteti za praćenje poštovanja izborne regulative.“

Marković je dodao i da poseban nivo kompleksnosti unosi potreba da sve ovo funkcioniše ne samo za SAD, već na globalnom nivou – Fejsbuk je kompanija koja funkcioniše u ogromnom broju zemalja, a to podrazumeva usaglašavanje različitih pravnih sistema i jurisdikcija.

„Nije sigurno ko će tačno pokrenuti i predvoditi ovaj proces, da li će to biti SAD ili možda EU, ali je izvesno da će nešto morati da se menja. Osim aspekta korišćenja ličnih podataka u političkim kampanjama, društvene mreže pogodiće i Opšta regulativa EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja stupa na snagu u maju ove godine i koja će značajno uticati na internet biznis.“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *