Organizacija Unesko je još 2015. godine predvidela da će do kraja 21. veka više od pola svetskih jezika, kojih ukupno ima oko 7000, potpuno nestati iz upotrebe.
Imajući u vidu tokove globalizacije i razlike u nivou ekonomskog razvoja različitih delova sveta, ne čudi činjenica da su jezici nekih manjih zajednica na ivici egzistencije.
Postoje različite inicijative da se ovi jezici sačuvaju, posebno kada su u pitanju indijanski jezici u Severnoj Americi. Pored sredstva komunikacije, jezik predstavlja neizostavan deo kulturnog identiteta domorodačkih zajednica, što je i razlog brige organizacija poput Uneska.
Najugroženiji jezici
Ne postoje precizne procene o tome koji će jezici najpre izaći iz upotrebe, ali znamo da za više od 2000 jezika pojedinačno postoji manje od 1000 govornika.
Svetski ekonomski forum (WEF) navodi 15 jezika za koje se procenjuje da imaju najmanje govornika, te da im preti potpuni nestanak. Izdvajamo neke od njih:
1. Rezigaro (Resígaro)
Rezigaro pripada grupi amazonskih jezika, a danas ima samo
jednog poznatog govornika, Pabla Andradea, nakon što je negova sestra Roza ubijena 2016. godine.
2. Ainu
Prisutan na japanskom ostrvu Hokaido, procenjuje se da ima između
dva i 15 govornika, kao i da svi imaju preko 64 godine.
3. Jedek
Kako navodi WEF, lingvisti nisu ni znali za ovaj malezijski jezik sve do prošle godine, kada je grupa istraživača iz Švedske u jednom selu u Maleziji prepoznala dijalekat koji odudara od uobičajenog.
4. Alaua (Alawa)
Alaua je aboridžinski jezik iz Australije za koji podaci iz 2016. navode samo 4 govornika, tačnije govornice – budući da su sve četiri žene.
5. Votski
Iz grupe baltičko-finskih jezika, njime govore
Voti – mala ugrofinska zajednica koja živi u blizini Sankt Peterburga. Tokom Drugog svetskog rata proterani su u Finsku, a procenjuje se da danas svega osmoro ljudi govori votskim jezikom.
Pored ovih pet, na
listi se nalaze i Chulym, Mudburra, Patwin, Chamicuro, Chemehuevi, Machaj Juyay, Pawnee, Dunser, Ngan’gikurunggurr i Pazeh.
Autorka