Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Životno osiguranje, oročena štednja i penzije zvuče kao stvari o kojima treba da brinemo tek kada dođemo u određene godine. To je sasvim prirodno, ljudi uglavnom razmišljaju o kratkoročnim planovima i posledicama.

Međutim, u situaciji u kojoj postaje jasno da ne možemo da se oslanjamo na državne penzije i da dugoročna finansijska sigurnost nije izvesna, korisno je informisati se i blagovremeno razmotriti sve opcije.

Pričali smo sa troje ljudi koji su odlučili da se na vreme finansijski osiguraju i koji su podelili svoja iskustva i savete sa čitaocima Talasa.

Naši sagovornici bili su Bane Grković iz Njuz Neta, Romana Vujasinović – freelance montažerka i rediteljka sa FDU i Miloš Nikolić iz Libeka.

Koji vid privatnog osiguranja uplaćujete i zašto se odabrali baš tu opciju?

Bane Grković – Njuz Net

 

Bane: Uplaćujem Grawe životno osiguranje. Odabrao sam ga nakon preporuke i informacija koje sam dobio od prijatelja koji je ujedno i prodavac polise osiguranja. Osiguranje koje uplaćujem obezbeđuje dobar povrat novca nakon isteka perioda od 30 godina. Na uplaćenih 15.000 evra, dobit je oko 30.000, a suma koju uplaćujem se svake godine uvećava za 2%. Pored toga, polisa omogućava i prevremeni raskid osiguranja uz tek neznatne penale, koji su posebno pogodni nakon 25. godine trajanja polise. Takođe, u slučaju prirodne smrti, a nakod druge godine polise, isplaćuje se puna suma. U slučaju nasilne smrti, ta suma se uvećava tri puta.

Romana: Uplaćujem Grawe osiguranje koje je kombinacija penzijskog i životnog osiguranja. Odabrala sam baš to jer objedinjuje obe vrste osiguranja koje sam htela. Saznala sam za ovu polisu preko prijatelja koji radi za tu osiguravajuću kuću.

Miloš: Odabrao sam program privatnog osiguranja Wiener Städtische zato što me je privukla još jedna njihova ponuda aktuelna u tom trenutku. Pored uobičajenog programa životnog osiguranja, bio sam zainteresovan i za druge vidove investiranja koje je ta kompanija nudila – ta diverzifikacija mi je bila jedan od faktora. Konkurencija ove vrste dodatnih usluga (manje ili više rizično investiranje u investicione fondove na različitim tržištima) je, koliko znam, danas prisutna kod bar dve od najvećih osiguravajućih kompanija u Srbiji.

 

Da li postoje neke prednosti privatnih u odnosu na državne penzije?

Bane: Sve projekcije govore da za 30 godina državne penzije neće postojati ili će biti toliko male da se od njih neće moći živeti, prednost je očigledna. Uz sve to, privatne osiguravajuće kuće, konkretno ona kod koje ja uplaćujem, nude mogućnost prevremenog raskida ugovra i dobijanja nazad uloženog novca, ako za to imam potrebu.

Romana Vujasinović – FDU

 

Romana: Mislim da su prednosti mnogobrojne. Na prvom mestu mi deluje mnogo pouzdanije. Živimo u državi koja nam ništa ne garantuje. Naravno, najbolje je imati i jedno i drugo. Državne penzije jesu stečeno pravo, ali ako se samo bavimo skorijim događajima, videli smo šta se desilo 2014. godine sa smanjenjem penzija. Finansijska nemoć u starosti je jako zastrašujuća stvar, a ovo je način i da sami sebi kontrolišemo iznos penzije jednog dana. Takođe, ti privatni fondovi su vrlo fleksibilni i neobavezujući. Nude mogućnost prevremenog povraćaja uloženog novca bez penala.

Miloš: Neke od osiguravajućih kompanija koje posluju i u Srbiji preživele su tokom svoje istorije dva svetska rata. Potrebno je samo malo se upoznati sa “protočnošću” našeg državnog penzionog fonda da bi se uvidelo koje su zapravo prednosti. Kod privatne penzije imate slobodu da sami odredite koliki ćete iznos i kada uplaćivati u svoj fond. Imate slobodu da u dogovorenim okvirima menjate uslove pod kojima uplaćujete određeni iznos. Takođe, privatna penzija kao vid životnog osiguranja pruža vam i osiguranje u slučaju neke zdravstvene poteškoće ili smrtnog slučaja.

 

Koji su rizici i na šta treba obratiti pažnju?

Bane: U svakom slučaju treba odabrati osiguravajuću kuću sa dugom tradicijom i koja ima razvijene mehanizme zaštite uloženog novca. Svakako da rizik uvek postoji. Ali ako ljudi uzimaju, na primer, stambene kredite od banaka i ne razmišljaju (ili se ne nadaju) da će banka propasti i da će se tako osloboditi te obaveze vraćanja kredita, onda nema osnova razmišljati da će i osiguravajuća kuća propasti.

Romana: Treba se raspitati za reputaciju osiguravajuće kuće. Ja sam se odlučila za osiguravajuću kuću koja ima tradiciju od preko 80 godina. Priroda biznisa osiguranja je takva da su novije osiguravajuće kuće u lošijem položaju, jer je test vremena ipak presudan za utisak o njihovom radu.

Miloš Nikolić – Libek

 

Miloš: Mislim da građani generalno nisu dovoljno upućeni u modele životnog osiguranja zato što je ta kultura kod nas veoma mlada i neujednačena. To je posledica mnogih faktora – dugo smo živeli u sistemu gde smo mentalno navikavani da je država adekvatni garant za sve društvene i lične nedaće, a uz spori privredni rast životni standard u Srbiji i dalje je nizak. Postoji i problem što su mlađe generacije nedovoljno pokretljive na tržištu radne snage, pa samim tim i ne razmišljaju mnogo o osiguranjima od rizika.

Dakle, potrebno je da, kao i u svemu, pojedinac preuzme ličnu inicijativu i da se uz što veći broj saveta upozna sa ponudama svih relevantnih osiguravajućih kompanija. Mislim da su glavni rizici u vezi sa propuštanjem preciziranja ishoda u slučaju zdravstvenih problema jer je tu lepeza mogućnosti zaista široka.

 

Konačno, imate li savet za mlade ljude koji tek počinju da razmišljaju o penzijama?

Bane: Moj savet je da počnu da se osiguravaju što pre. Trebalo bi da u početku uplaćuju bar neku minimalnu premiju, pa da je godinama i u skladu sa mogućnostima povećavaju.

Romana: Svakako bih preporučila da počnu da razmišljaju o tome što pre. Uliva osećaj sigurnosti i kontrole sopstvene finansijske budućnosti. Ali se momenat uglavnom bira po tome da li osećamo da možemo izdvojiti neka sredstva godišnje za to i zaboraviti na njih. Ja sam s tim počela pre tri godine, a sada imam 37.

Miloš: Briga o budućnosti je nešto što u našem društvu mora da bude prioritet. Konkretno, pri opredeljivanju za neku polisu su veoma važni razgovori sa relevantnim osobama u kompaniji – sećam se da sam spremio set mnogih pitanja kada sam se upoznavao sa ponudama. Svakako bih preporučio svima da što pre počnu da razmišljaju o svojoj finansijskoj sigurnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *