Foto: iStock
Ukoliko provodite vreme na društvenim mrežama ili iole pratite vesti, gotovo sigurno ste čuli za kriptovalute, Bitkoin ili blokčejn. Ovo su pojmovi koji su već obeležili vreme u kojem živimo, a sasvim sigurno se to neće uskoro menjati.
Za početnike u svetu kriptovaluta, izdvajamo tri kratke uvodne lekcije o osnovnim pojmovima.
1. Blokčejn – tehnologija iza kriptovaluta
Blokčejn je tehnologija koja stoji iza cele priče o kriptovalutama. Bukvalan prevod engleske reči blockchain bio bi „lanac blokova“ – gde jedan blok predstavlja zapis o novoj transakciji, a više takvih blokova čine lanac – distribuiranu, decentralizovanu bazu podataka ili registar. Taj registar je potpuno transparentan – svako može da, u bilo kom momentu, proveri koje transakcije su izvršene i kada, ali ne može da zna ko je u njima učestvovao jer su učesnici anonimni (imaju svoj broj računa, ali se ne zna ko tačno stoji iza njega).
Umesto skladištenja podataka o transakcijama u jednom centralnom kompjuteru, blokčejn omogućava javno, transparentno verifikovanje transkacija i skladištenje informacija o njima u kojem učestvuje veliki broj računara. To ima nekoliko korisnih posledica, a jedna od njih jeste da je izuzetno teško hakovati takav sistem – ne postoji jedan kompjuter koji bi bio meta napada, tako da je bezbedniji od tradicionalnih baza.
Svako može da učestvuje u ovom procesu verifikacije – potrebno je staviti na raspolaganje procesorsku snagu – procesor ili grafičku karticu svog računara, a proces je poznat kao rudarenje (eng.
mining). Računari zapravo rešavaju kompleksne matematičke zadatke, a kao nagradu dobijaju određenu količinu virtuelnih „novčića“ – kriptovaluta.
2. Bitkoin – plaćanje bez posrednika
Druga prednost blokčejna jeste umrežavanje korisnika bez posrednika, što je naročito važno ako imamo u vidu da se koristi za finansijske transakcije: ovde na scenu stupa bitkoin. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, moguće je prebaciti novac sa računa na račun bez čekanja na banke ili države koje moraju da odobre te transakcije. Umesto njih, „odobravanje“ obavljaju svi računari koji učestvuju u procesu rudarenja.
Ovako je zapravo bitkoin i nastao – kao
open-source softver (softver otvorenog koda – dostupan svima koji žele da ga koriste ili menjaju) koji je 2009. godine kreirala osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Ideja je bila da se omogući sistem plaćanja koji bi bio transparentan, efikasan i nezavisan od posrednika – banaka. Satoši Nakamoto, koji i dalje ostaje anoniman, napravio je tada javni registar transakcija koji je sada, kao model, na raspolaganju svima koji žele da prave nove registre i nove kriptovalute.
3. Kriptovalute nisu pod kontrolom države
Bitkoin je samo jedna od mnogih kriptovaluta koje je najlakše razumeti kao bilo koju drugu valutu – dinar, dolar ili evro – jedina razlika je u tome što virtuelne valute ne kontroliše centralna banka neke države. Takođe, dok države mogu da štampaju dodatni novac i ubacuju ga u opticaj, količina kriptovaluta zavisi od toga koliko pojedinačnih novčića je kreirano u odgovarajućem blokčejnu. Za razliku od većine fiat novca, broj bitkoina koji će biti kreiran ograničen je na 21 milion.
Šta možemo dalje da očekujemo?
U ovom trenutku je nemoguće predvideti kako će se stvari u svetu kriptovaluta odvijati. Na samom početku, 2009. godine, bilo je gotovo nezamislivo da će Bitkoin jednog dana dostići vrednost od 20.000 dolara. Tržište kriptovaluta je podložno spoljnim uticajima i kao takvo relativno nesigurno, ali to ne važi za tehnologiju koja stoji iza njega.
Blokčejn je javno dostupna tehnologija koja ima potencijal da promeni gotovo sve industrije koje danas poznajemo. Pitanje je samo u kojem pravcu i kojom brzinom će se te promene odvijati.