Gotovo 18 meseci nakon referenduma otvoreno je pitanje – kakva je budućnost privrede UK nakon napuštanja EU? Kako stvari za sada stoje, uprkos očekivanjima, opadanje privredne aktivnosti se ne primećuje. Podaci pokazuju da je rast privrede UK u trećem kvartalu iznad projekcija – 1.7% u odnosu na treći kvartal 2016. i 0.4% u odnosu na drugi kvartal 2017. Nezaposlenost je na rekordno niskom nivou – 4.3% u oktobru. Jedini problem je inflacija koja je u novembru iznosila 3.1% zbog depresijacije funte, ali se očekuje vraćanje u normalu u narednom periodu.
Kakve su dugoročne perspektive britanske privrede? Ograničen pristup tržištu EU može predstavljati problem za privrednu aktivnost u kratkom roku, posebno za izvozno orijentisane prerađivačku industriju, poljoprivredu i sektor usluga. Ali budućnost će odrediti i niz drugih faktora koji mogu imati potencijalno i veći uticaj na privredu, a koje treba pažljivo razmotriti.
Korbin je najveća pretnja privredi u ovom trenutku
Prvi, možda i najvažniji faktor, jeste ko će voditi narednu Vladu i kada će biti održani naredni izbori. Iako Konzervativna partija pod vođstvom Tereze Mej nije sprovela značajnije reforme privrede (fokus je najvećim delom na Bregzitu), najveći rizik za budućnost zemlje predstavlja dolazak Džeremi Korbina i Laburističke partije na vlast. To bi značilo drastično pomeranje zemlje ulevo. Laburisti najavljuju niz nacionalizacija „strateških industrija“, poput pošte i železnica, i skretanje u pravcu većeg mešanja države radi „pravednije“ raspodele dohotka. To bi neizostavno vodilo sporijem rastu privrede i opadanju uticaja UK, što je zemlja već prošla sedamdesetih godina.
Ipak, laburisti ne uspevaju da ostvare značajnije vođstvo u istraživanjima javnog mnjenja uprkos skandalima u trenutnoj Vladi. Takođe, Tereza Mej je među biračima i dalje poželjniji lider od Korbina. Osim toga, ne treba isključiti opstanak konzervativaca na vlasti i do redovnih izbora 2022. godine. Tereza Mej počinje da hvata konce u partiji i Vladi i sve otvorenije najavljuje svoje namere da konzervativce vodi u kampanji i na narednim izborima. Tome joj u prilog ide u povoljniji razvoj događaja u pregovorima sa EU.
UK je dobro mesto za vođenje posla
Drugi faktor je privredni ambijent, koji će presudno uticati na privredni rast u dugom roku. UK je u ovom trenutku bolje pozicionirano od gotvo svih ostalih zemalja EU. Prema rangiranju na Doing Business listi Svetske banke, jedino je Danska bolje mesto za vođenje posla u EU. Prema rangiranju OECD-a, tržište rada u UK je najfleksibilnije u EU, što omogućava da se zemlja brzo prilagodi na privredne šokove, kao nakon krize iz 2008. godine. Prema rangiranju Heritage fondacije, UK je druga najslobodnija ekonomija EU, odmah iza Estonije, dok je prema Forbsovoj listi najboljih zemalja za poslovanje UK prva zemlja na svetu.
Osim u slučaju dolaska laburista na vlast, izvesno je da će ovaj odnos snaga ostati i u budućnosti, zbog čega će UK i van EU biti globalno atraktivna destinacija za investiranje. Potencijalni izlazak zemlje iz Unije može čak otvoriti vrata bržim reformama koje bi dodatno podstakle rast, dok se snažnije reforme ne mogu očekivati u EU ni u narednom periodu.
Sporazumi o slobodnoj trgovini važni za uspeh tranzicije
Treći faktor koji će uticati na stanje privrede UK je sposobnost narednih vlada da sklope trgovinske sporazume sa trećim zemljama, čime bi snažnije integrisale zemlju u svetsko tržište. Lakši izvoz britanskih proizvođača i uvoz jeftinijih komponenti iz trećih zemalja bi velikim delom nadomestio sve manje izvestan potencijalan gubitak slobodnog pristupa tržištu EU. U Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je tradicionalno naklonjeno slobodnoj trgovini, uveliko se govori o mogućnostima sklapanja velikog broja takvih bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini, kao što su to već učinile druge zemlje poput Švajcarske, Južne Koreje, Čilea ili Meksika.
Otvaranje za slobodnu trgovinu sa svetom bi bio veliki pomak u odnosu na trenutni položaj u EU, koja nije baš poznata po velikom broju ugovora o slobodnoj trgovini. Mnoge članice sa različitim interesima u praksi blokiraju sklapanje novih sporazuma, zbog čega je EU relativno zatvoreno tržište.
Budućnost izvan EU i dalje izgleda dobro
Osim ova tri faktora, i demografska kretanja su na strani UK. Procene su da će kroz 13 godina zemlja po broju stanovnika prestići Francusku, a do 2040. godine i Nemačku, i time postati najveće tržište u Evropi.
Sveukupno posmatrano, čini se da Bregzit u kratkom roku može biti izazov za privredu UK, ali su šanse i za to vremenom sve manje. Pregovori su se pomerili sa mrtve tačke i čini se da je dogovor sasvim izvestan. Drugi faktori koji utiču na privredu su za sada na strani Ujedinjenog Kraljevstva, i u dugom roku ne treba očekivati marginalizaciju britanske privrede zbog izlaska iz Unije. Rizici za britansku, ali i za druge globalne privrede, potiču pre svega od izgleda rastućih balona na finansijskim tržištima, i ukoliko se razmišlja o negativnim tendencijama, pažnja pre svega treba da bude usmerena na te probleme.
