Da li znate šta je rodno odgovorno budžetiranje? A da li znate da je Republika Srbija ušla u proces primene rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima? Upravo zbog ovog poslednjeg, u ovom tekstu bavićemo se rodno odgovornim budžetiranjem (u daljem tekstu ROB). Ministarstvo finansija i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost doneli su marta 2017. godine Plan o uvođenju rodno odgovornog budžetiranja u postupak pripreme i donošenja budžeta Republike Srbije za 2018. godinu. Ovim je i zvanično otpočeo proces postepenog uvođenja ROB koji bi trebalo da se završi do 2020. godine. Cilj ovog teksta jeste da ukratko objasni šta je ROB i kako teče proces uvođenja ROB u budžetski sistem RS, sa kraćim osvrtom na prednosti i mane ove strategije bez pretenzija da zagovara samu strategiju.
Šta je rodno odgovorno?
S obzirom da ROB prate mnoge predrasude, prvo ćemo reći šta ROB nije. ROB nije deljenje budžetskih sredstava pola-pola, niti predviđa posebne budžete za žene i za muškarce. To nije ženski budžet.
ROB je jedna mlada budžetska strategija, razvijena 80ih i 90ih godina prošlog veka u Australiji, Velikoj Britaniji, Kanadi i drugim zemljama. Šira primena ROB dešava se nakon što su Ujedinjene nacije 1995. godine u Pekinškoj platformi za akciju preporučile njegovu primenu. U EU se ROB primenjuje nešto više od decenije. Očekivano, skandinavske zemlje odmakle su najdalje u primeni, dok se naš region tek upoznaje sa ovom strategijom. Ono što Srbiju u ovom slučaju izdvaja je to što predstavlja jednu od prvih (ako ne i prvu) zemlju koja uvodi ROB na svim nivoima (lokalni, pokrajinski, republički).
Šta je zapravo ROB?
ROB je novi pristup u izradi budžeta. Podrazumeva uvažavanje potreba svakog pojedinca, odnosno korisnika budžetskih sredstava, i kreiranje politika i programa u skladu sa tim potrebama. Razlike u potrebama krajnjih korisnika budžetskih sredstava ne proizilaze samo iz pola ili roda, već i iz pripadnosti različitim socijalnim, etničkim, obrazovnim i drugim grupama. ROB nastoji da uvaži sve te razlike, tj. potrebe koje proizilaze iz tih razlika.
ROB polazi od teze da su budžeti rodno slepi, a ne rodno neutralni. Rod se zanemaruje prilikom kreiranja budžeta upravo kako bi se izbegle diskriminacije. Međutim, upravo to zanemarivanje roda i razlika koja iz toga proizilaze, dovodi do toga da neki program bude diskriminatoran ili neuspešan jer ne odgovara na potrebe svih korisnika.
ROB nije strogo standardizovana strategija, ali podrazumeva nekoliko obaveznih koraka. To je pre svega rodna analiza programa (kako se troše sredstva). Zatim sledi kreiranje programa sa uvažavanjem rodne komponente. Da biste kreirali programe prema stvarnim potrebama krajnjih korisnika, neophodno je da raspolažete dobrim podacima. I to predstavlja osnovu ROB. Prilikom kreiranja budžeta morate imati podatke koji su razvrstani prema polu.
Kada se primenjuju rodne analize valja biti oprezan. Postoji jedan famozan primer koji kritičari rado pominju a to je čišćenje snega u jednom švedskom gradu. Da, dobro ste pročitali. Tamošnji zaposleni su se šalili kako još samo čišćenje snega nije analizirano sa rodnog apsekta i onda je jednica za rodnu ravnopravnost i to analizirala. Analiza je pokazala da se prvo čiste putevi (što odgovara muškarcima jer češće voze kola od žena) a potom trotoari i prilazi vrtićima, bolnicama, poštama i sličnim ustanovama (što češće koriste žene). Izmenili su princip rada jer se smatralo da kola mogu da se kreću i po manjem snegu nesmetano. Međutim, novi princip čišćenja snega je izazvao kolaps saobraćaja u gradu. Ovaj primer je važan jer nas opominje da sa rodnim analizama treba biti oprezan i uvek ih posmatrati iz više uglova. Takođe, ovo se u Srbiji ne može desiti jer kod nas svaki sneg izazaziva kolaps.
Prednosti?
Prednosti ROB su višestruke: doprinosi transparentnosti prilikom izrade budžeta, kao i postavljanju realističnijih ciljeva. Dodatno, predviđa i metodičniji rad što dovodi do racionalnije potrošnje sredstava. Konačno, doprinosi unapređenju ravnopravnosti u društvu.
Mane?
Većina autora tvrdi da ROB nema negativne efekte, dok drugi tvrde da ROB ili uopšte nema efekte ili daje dobre rezultate. Međutim, ono što možemo izdvojiti kao problem jeste mali broj studija o stvarnim efektima ROB s obzirom da je nekad potreban duži vremesnki period da se pokažu prvi rezultati primene.
Takođe, potencijalno se može uputiti kritika za kompleksnost, s obzirom da zahteva nekoliko složenih radnji. Preduslov ROB da imate dobre podatke o krajnjim korisnicima budžetskih sredstava razvrstane prema polu može biti njegova mana, mada to nije neki veliki zahtev. Na primer, Republički sekretarijat za statistiku je i ranije neke podatke razvrstavao prema polu, a sada primenjuje nove indikatore kako bi i ostale podatke razvrstavao tako.
Zasigurno kritika koja se može uputiti ROB, kao i svakoj drugoj vrsti planiranja, jeste da država, odnosno državni službenici, nikada ne mogu znati potrebe i preferencije kranjih korisnika jednako dobro kao sami korisnici, kao i da nikada ne mogu biti svesni krajnjih posledica koje politike koje kreiraju mogu imati. Ali ovo je kritika koja se može uputiti svakom planiranju ili kreiranju javnih politika. Činjenica je da država kreira budžet i politike i ona će to svakako nastaviti da radi. Prednost primene ROB je što ROB „tera“ kreatore budžeta da budžet kreira na osnovu podataka i potreba korisnika, a ne po principu „3000 za gospodina/gospođu“, to jest kako se kome prohte.
Kako teče primena ROB u Srbiji?
Kao što smo napomenuli na početku teksta, Srbija je počela sa postepenim uvođenjem ROB na svim nivoima. U decembru 2015. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o budžetkom sistemu kojim se uvodi obaveza ROB. Zakon definiše ROB kao „uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti“. Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2016. godine uvodi se obaveza u okviru završnog računa (ovde se javlja jedna paradoksalnu situacija, tako tipična za Srbiju, a to je nepoštovanje obaveze donošenja završnog računa godinama unazad). Zakon dalje predviđa obavezno, ali postepeno uvođenje ROB na svim nivoima najkasnije do 2020. godine.
Do sada, obuku za primenu ROB prošla je 441 osoba (366 žena i 75 muškaraca). 16 budžetskih korisnika primenilo je ROB u budžetu za 2016. godinu. 25 budžetskih korisnika na nacionalnom nivou i 10 na pokrajinskom primenili su ROB na budžetu za 2017. godinu. Za budžet za 2018. godinu predviđeno je da čak 35 budžetskih korisnika na republičkom i 14 na pokrajinskom nivou primene ROB.
Dakle, očekuje se da do kraja 2020. godine svi budžetski korisnici – 53 na nacionalnom nivou, 25 na pokrajinskom i svi na lokalnom primenjuju ROB u potpunosti. Ono što je ohrabrujuće jeste činjenica da se ROB uvodi postepeno, uz velike pripreme i da su u čitav proces uključeni stručnjaci. S druge strane, obeshrabrujuća je „naša“ duga lista neuspešnih reformi. Kako će se ova završiti – ostaje da vidimo.